Konflikt ili izdahni duboko

U nekoj boji, u nekom obliku, u nekoj dimenziji, sa konfliktima se susrećemo iz dana u dan. Neki od njih nas tresnu po čelu, neki nas ustalasaju, a neki prorežu testerom krug oko naših stopala, gotovo kao u crtanom filmu. Dobro raspoloženje nam se rastoči i na njegovom mestu se razmnože negativne ideje. Dan postane gorak i tmuran. Lepi trenutci nam se čine tek daleke uspomene. Pred nama pustinja i kaktusi. Kako ponovo napuniti oči zelenilom? Sve se ovo svakodnevno dešava oko nas i, naravno, dešavaće se i dalje. Da li je uopšte moguće živeti bez grubog brušenja, bez sukoba i sudaranja sa drugima, sa obavezama i životnim zahtevima i nehotičnim okolnostima? Priče iz starina i iskazi Učitelja Uješibe o duhovnom cilju Aikidoa nude nam par saveta koji mogu biti od pomoći. Namršteni čuvari hramova

Prvo, moramo prihvatiti činjenicu da je konflikt deo svakodnevnog života. Nije moguće proći kroz život zauvek izbegavajući svaki zamisliv i nezamisliv konflikt u ma kom obliku ili intenzitatu. Jednostavno, način na koji težimo da usmeravamo svoj život i način na koji se držimo svojih ustaljenih stavova i navika, način na koji se suprotstavljamo promenama čini koflikt sastavnim delom života. Može nas zateći bilo gde i bilo kada.

Drugo, konflikt obično nema jasan početak i jasan kraj. Razgledajući malo neku skorašnju situaciju, teško nam je da pokažemo prstom na tačku u kojoj je počeo, a još manje da kažemo sa pouzdanjem: ’a onda je među nama sukoba zauvek nestalo’.

Treće, moramo prestati da gledamo na konflikt kao na sukob u kome ili pobedimo ili izgubimo. Neminovno ćemo izgubiti. Damo li sve od sebe, opet možemo doživeti poraz. Ukoliko ustuknemo i povučemo se, to može delovati kao mudar i celishodan potez. No, konflikta ima na sve strane, i ne možemo se večito povlačiti iz svakog sukoba u kome se nađemo.

Za početak, dopusti da konflikt postoji

Kada nam nije do sukoba, kada ne vidimo sebi mesto u nekoj situaciji, a ne možemo da se povučemo, Aikido može da nam ponudi način da se ne borimo i da ne bežimo. Aikido kaže: ’Nemoj se tući. Nemoj ni bežati. Umesto toga, ’dozvoli’. Prosto, za početak dozvoli da situacija postoji takva kakva je. Prođi kroz nju. Isprati je. Ne oslanjaj se ni na snagu, ni na pamet, ni na brzinu. Osloni se na svoju intuiciju.’

Aikido nudi put koji nije ni defanzivan, ni agresivan. Prosto je slobodan.

Dopuštanje situaciji da postoji, dopuštanje sebi da sagledamo situaciju bez ostrašćenosti, dopuštanje sebi da ostanemo otvoreni za svoju intuiciju koja teži da razreši zaplet, sve to traži pažnju i prisebnost koji nikome nisu bogom dani.

Dopuštanje zahteva vežbu

U situaciji sukoba ne vredi anticipirati, jer je sva prilika da ćemo u procesu ’predviđanja’ učitati u situcaiju štošta čega u startu nije bilo. Povrh toga, anticipiranjem šaljemo signale koji kod drugog provociraju otpor i pojačavaju suprotstavljanje. Ovo, zauzvrat, nas izaziva na protivodgovor. I eto recepta za tuču, bilo da sevaju pesnice ili reči ili otkos netrpeljivog pogleda…

Ne vredi se oslanjati ni na pamćenje. To nas samo vraća na rutine koje smo naučili ranije. Razmišljanje će nas sprečiti da procenjujemo trenutnu situaciju. Sprečiće nas da posegnemo za maštovitim ’štapom i kanapom’ i inovativno rešavamo situaciju uz iskričavo prisustvo duha, baš kao što se sećamo da je onaj starac iz priče učinio u vozu ili kao što je Učitelj Jamada razrešio situaciju u baru.

Kako, dakle, činiti?

Lako je reći: Samo polako! Bitno je zadržati duhovni mir! Ne učitavaj u sukob svoje strahove! Ne paniči! Ne dozvoli sebi da planeš! Ne budi lak kao pero, budi lagan kao ptica koja zna kuda leti.’ Da, to zbilja nije teško reći. No, ukoliko nismo prirodno staloženi i trezveni, ako nam je prirođen oštriji temperament, teško će nam biti i da zamislimo mogućnost da ovako razrešavamo konflikte, a nekmoli da to sprovedemo u delo. I šta onda? Rešenje konflikta nije u stezanju pesnice...

Jedan od jednostavnijih načina je da prosto izdahnemo vazduh iz pluća. Sav vazduh, lagano. A onda da pratimo kako taj naš izdah obuhvata situaciju i širi se obuhvatajući i nas same. Na ovaj način skrećemo fokusnu tačku sa druge strane u konfliktu na nas same. Uskraćujemo sebi mentalnu fiksaciju na protivnika, da. Prekidamo nit rastuće emotivne napetosti. To je već dobar početak. Takođe, ovaj potez zbunjuje našeg ’sagovornika’, a nas oslobađa ubojite snage njegove opaske ili žaoke njegove nezaslužene kritike ili nepravedne optužbe i deluje da trenutno umanji vrednost njegove osude koju nam je prećutno ili direktno uputio u srce. Lagani, duboki izdah čini da se ne osećamo odbačenim, jer smo mi ti koji se odvajaju od situacije sukoba, pravimo sebi prostor da bolje sagledamo iskrenutu prizmu našeg sagovornika, da vidimo šta ga tera u pokušaj konfrontacije. Laganim izdahom dajemo sebi vremena i prostora da sagledamo i drugu stranu situacije.

Niko od nas ne može izbeći osećaj tuge i bola, ali možemo ponešto da učinimo da umanjimo njihovu snagu i dejstvo. Dug, lagan izdah čini čudo. Omogućava nam da se prikupimo. Da se blago mobilišemo za pribrano delovanje.

Aikido

U vežbanju Aikido tehnike, što više vežbamo, duboko disanje postaje sve lakše, sve prirodnije. Svako razmišljanje o disanju uključuje naš um, a s njim i naša sećanja i zahteve i namere i sav naš… ego. Što više se krećemo u tehnici, disanje lakše teče samo od sebe, nalazi svoj put. Lakše zaboravimo na to da treba da dišemo ’pravilno’. Manje moramo da ’pazimo’ na disanje. Uklapanje

’Disanje’ je teško vežbati sam. Zato iskusniji Aikido instruktori jednostavno počnu da nas bacaju. Pad za padom, prestajemo da budemo u stanju da uradimo bilo šta drugo osim da uđemo u tehniku, ispratimo je i  ’primamo’ pad. Kretanje se samo po sebi postara za sve. Što umorniji postajemo, teže nam je da ’kontrolišemo’ disanje ili da ’zadržavamo dah’. Dišemo zato što, naprosto, moramo! Dišemo jer nemamo nikakvog izbora. Kretanje je odveć intenzivno i odveć brzo, odveć naglo se smenjuju trenutci napada i trenutci gubitka svake ravnoteže, kontakt sa tlom svakim korakom postaje sve neizvesniji, …udahni dok još možeš i pažljivo troši svoj dah… Svima nam se ovo događalo, i naravno događaće se i dalje. Ali jedino u Aikido sali znamo da ovo možemo da vežbamo bez straha.

Ples

Lagan, dug izdah nalikuje na ples sa životom uz dobru muziku. ’’Uz lagan izdah.. samo prati i razgledaj’, rekao mi je jedan prijatelj koji je vrlo vičan plesu. ’’Približiš se životu kao da plešeš sa svakim trenutkom u kome se nađeš. Ako se nađeš u situaciji sukoba, dozvoli sebi da pratiš svoj izdah sve do srži te situacije. Ne fokusiraj se na problemKreći se vrlo blizu, prati i razgledaj svojim opipavajućim dahom. Ne ulazi u protivnikov prostor, gledaj dobro da ga ne gaziš po prstima. Dozvoli da tvoj izdah bude lagan i kontinuiran i ni za trenutak se ne opterećuj mišlju o tome kada treba da udahneš. Udah će doći sam. Pleši toliko blizu da postane nemoguće razlikovati da li vodiš ili pratiš. Ne pokušavaj da se istakneš, ne pokušavaj da po svojoj volji promeniš ili razrešiš situaciju. Konflikt tako postaje prostor najdublje meditacije…“ Možda treba da pomenem da momak brilijantno pleše? Zadovoljstvo je samo gledati ga dok se kreće u paru…

Konflikt može da razruši sve ono što nam je vredno, to svi znamo. Može da uništi i naš život. Kako sprečiti i zaobići zlokobne i opasne aspekte konflikta? Kako da sprečimo konflikt da dovede u pitanje ispunjenje naših nastojanja i želja? Konflikt je stecište stresa i igralište zbunjenosti i straha. To je aksijom. Uslovi u kojima se odvija konflikt naizgled su upravo oprečni meditaciji. Uz sabran, lagan, dug izdah, pak, i crno srce konflikta pretvara se u tunel kojim je moguće proći. Čak i konflikt je moguće koristiti da se sagledava i podstiče naša prisebnost na delu. U tehnici. U kretanju.

Niko nije rekao da je lako. Ali, šta je alternativa?! (Osmeh included!)

Autor: Jelena Drvendžija

Konflikt ili izdahni duboko by