Nakamura Tempu

Hronološke crtice i biografski podaci 

pripremio Savai Atsuhiro i H. E. Djui, fotografije su vlasništvo Savai Atsuhira

NakamuraTempu Mlad

„U Tempukai sam otišao u junu iste godine u kojoj sam se učlanio u Aikikai. Učitelj Nakamura Tempu je izvodio mesečne seminare u Sali Gekoden u hramu Gekokuđi. Kao što je to bio slučaj i sa Aikikaijem, Tempukai takođe nije javno promovisao svoj rad, tako da su se ljudi upoznavali sa njihovim učenjem tek uz preporuku onih koji su već bili članovi. Učitelja Tempua sam tada lično upoznao i kada sam čuo njegovo predavanje, odmah sam poželeo da učim od njega.“

Hiroshi Tada Sensei, 9. Dan Aikikai

1876
Nakamura Tempu Sensei je rođen 30. jula u oblasti Ođi Muri (Oji Mura, Toyoshima Gun, Tokyo Fu) (danas se ta oblast zove   Oji, Kitaku, Tokyo To). Otac mu se zvao Sukeoki, a majka Čou. Na rođenju je dobio ime Nakamura Saburo i bio je treći sin u porodici.

Otac Nakamura Sukeokija bio je pripadnik klana Janagava (Yanagawa Clan (1)) sa ostrva Kjušu i visoki državni službenik, direktor kovnice Ministarstva finansija. Majka mu je bila sposobna žena, živahnog duha iz prestonice, Eda, sada Tokija (2).

U susedstvu njegove prodice živeli su jedan britanski inžinjer, specijalista za štampu, koji je radio za kovnicu i njegova supruga koja je bila veoma vezana za malog Saburua, i od koje je još kao malo dete svakodnevno učio engleski jezik.

1889
Saburu završava osnovno školovanje u oblasti Honđo, u Tokiju (Honjo, Tokyo). Upisuje Šugju Kan (Shuyu Kan  (3)) gimnaziju u oblasti Fukuoka, na ostrvu Kjušu (Kyushu).

1892
Sa 16 godina napušta školu i prelazi u Genđo Ha (Genyo Sha (4)), koju je vodio Tojama Mitsuru (Toyama Mitsuru (5)). Saburuov prelazak kod tutora bio je moguć jedino zalaganjem barona Maeda Masana (saburuovog strica) koji je bio pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine.

U novoj školi je ubrzo dobio nadimak Panter zbog vatrenog temperamenta. I pored toga, postao je pomoćnik Kinkići Konoa (Kinkichi Kono), mladog kapetana koji je u to vreme obavljao tajne zadatke u Mandžuriji i na poluostrvu Rjoto u Kini, par meseci pre nego što su Japan i Kina zvanično zaratili. Saburo je u to vreme godinu dana intenzivno učio kineski jezik.

1894
Prelazi u Gakušuin školu (Gakushuin High School (6)), ali ubrzo odustaje. U to vreme se upoznaje sa Hizaja Ivazakijem (Iwasaki Hisaya (7)).NakamuraTempu sa macem

1902
U 26. godini postaje operativac Tajne službe u okviru Glavnog štaba Armije, gde je prošao kroz posebnu obuku. Poslat je u Mandžuriju gde je prikupljao podatke i obaljao vojne zadatke pre početka Japansko-ruskog rata.

1904
Japan i Rusija su otpočele vojni sukob kada je Saburou bilo 28 godina. U toku rata, Saburo je u svojstvu obaveštajca prikupljao podatke dok nije otkriven i izveden pred streljački vod Ruske armije. Život mu je spasio saborac koji je sekund pre streljanja bacio ručnu granatu na logor i omogućio Saburou da u metežu pobegne.

Drugom prilikom ga je ustrelio snajper dok je patrolirao duž Velikog kineskog zida. Pao je sa zida i zadobio ozbiljne povrede od kojih je oko mesec dana proveo u komi. Čitavog života, nakon toga, imao je povremene napade vrtoglavice i vid mu je znatno oslabio.

1905
Sa 29 godina, vratio se u roditeljsku kuću u Hongo (Tokijo). On je jedan od 9 vojnika koji su se vratili iz jedinice koja je brojala 113 člana.

U ovo doba, predsednik državne institucije zadužene za mlinove (danas Nisshin Flour Mill), Kaićiro Nezu  (Nezu Kaichiro) ga je pozvao da se pridruži rukovodstvu institucije.

1906
U 30. godini Saburo je posle pregleda dobio obeshrabrujuću dijagnozu da boluje od tuberkuloze u poznom stadijumu i da neće dugo živeti. Lečio ga je Dr. Kitazato, najveći stručnjak za tuberkulozu u Japanu, ali tretman nije doneo rezultate. Saburo se zato u nadi da pronađe duševni mir i spokojstvo pred smrt, okrenuo knjigama o religiji, medicini i psihologiji.

1909
Sa 33 godien, Saburo odlazi u Sjedinjene države kako bi tražio savet od tamošnjih lekara. Samo putovanje u to doba predstavljao je iscrpljujući napor čak i za zdrave ljude. Na putu je upoznao Orsona Swet Mardena, čuvenog mladog filozofa koji je napisao ‘Kako da dobijete ono što želite’. Pa ipak Mardenov metod nije doneo boljitka Saburu i njegovoj bolesti.

1911
U 35. godini Saburuova bolest se primirila zahvaljujući medicinskim tretmanima u Sjedinjenim državama. Ohrabren ovakvim razvojem događaja, Saburo se upisuje na studije medicine na Univerzitetu Kolumbija.

Nakamura Tempu - meditacija

Nakamura Tempu – meditacija

Pa ipak, tuberkuloza se vratila, i Saburo ponovo traži sebi leka, duhovnog i medicinskog, ovoga pua u Londonu gde prati seminar ‘Mentalne aktivnosti i nervni sistem’, koji vodi H. Adington Brus. Išao je i u Pariz kod Dr. Lindera sa Univerziteta u Lijonu. Sa Dr. Linderom ga je upoznala glumica Sara Bernhardt. Dr. Linder je izučavao efikasnost autosugestije pomoću ogledala.

Saburuova bolest je nastavila da se pogoršava, ali je on nastavio da traži sebi leka. U jednom trenutku je posetio i Hansa Adolfa Edvarda Drajša (Hans Adolf Eduard Driesch), poznatog biologa. Pa ipak, ni on nije mogao da mu da potrebne odgovore na pitanja života, smrti i funkcionisanja ljudskog uma.

Maja 1911. godine Saburo je odlučio da se brodom vrati u Japan. U hotelu Kairo, u Egiptu, neočekivano je sreo učitelja joge pod imenom Kalipa. Pratio je ovog učitelja do sela Gorke (Gorkhe) na granici Kine i Indije u podnožju trećeg vrha planine Kančenjunga na Himalajama.

Posle dve godine i nekoliko meseci vežbanja jogističke meditacije, Saburo je iskusio duhovnu otkrovenje i buđenje svoje svesti. Njegova bolest je nestala i nikada se do kraja života nije povratila. Saburo će se kasnije vratiti u Japan kao prvi Japanac koji je doneo jogističku filozofiju i meditaciju u svoju zemlju.

1913
Na putu u Japan, Saburo se zaustavio u Šangaju, gde se susreo sa starim prijateljem Enđiro Jamazom (Yamaza Enjiro), koji je u to vreme bio Japanski ambasador u Kini i na čiji se zahtev Saburo priključio drugoj revoluciji (Xinhai Geming). Pomagao je Sun Venu kao jedan od najpouzdanijih političkih savetnika. Međutim, sa propašću revolucije, vraća se u Japan u toku narednih nekoliko godina postaje predsednik Tokijske poslovne i štedne banke, nakon čega je uspešno vodio još nekoliko kompanija.

1919
Sa 43 godine Seiburo je iznenada odlučio da napusti dotadašnji način života, poslovne drušvene krugove i posveti se osnivanj Toitsu-Kaija, kasnije Toitsu-Toitsu Gakai (institute za jedinstvena filozofska i zdravstvena istraživanja) posvećen pružanju pomoći ljudima da poboljšaju svoje duhovno i fizičko zdravlje.

Saburo je u to vreme davao besplatnu poduku u Shin-shin-toitsu-do, „Putu ka ujedinjenju uma i tela,“ koju je svakodnevno vodio u parku Ueno i Hibiya u Tokiju. Septembra 1919. njegove napore primetio je Ivao Mukai (Mukai Iwao), državni tužilac, i upoznao ga sa premijerom Takaši Harom (Hara Takashi (8)).

Kao rezultat ovog poznanstva, mnoge poznate ličnosti iz javnog i političkog života počele su da dolaze i slušaju Nakamurina predavanja. Admiral Heihaćiro Togo (Togo Heihachiro (9)); Jugo Sugiura (Sugiura Jugo (10)), poznati prosvetar; i Sodo Išikava (Ishikawa Sodo), čuveni sveštenik Zen manastira Soiđi (Soiji) bili su samo neki od sledbenika Nakamurinog učenja.

1923
U 47. godini, na molbu ministra pravde Senosuke Yokote (Yokota Sennosuke), Nakamura se angažovao u rešavanju sukoba oko železničkog saobraćaja sa Korejom U toku rada na ovom pitanju upoznao je Makoto Saita, korejskog guvernera, uz čiju pomoć je osnovao korejski ogranak svog instituta.NakamuraTempu kaligrafija

1924
Kada je Namamuri bilo 48 godina, pomorski admiral Eisuke Jamamoto (Yamamoto Eisuke), tada predsednik Japanske pomorske akademije posavetovao je markiza Komatsua da pohađa Nakamurina predavanja. Postavši sledbenik Nakamurinih učenja markiz Komatsu je Nakamuru preporučio trojci carskih prinčeva (Higashi Kuni, Kita Shirakawa, i Takeda).

Mnogi istaknuti pojedinci kao što su minister pravde Jukio Ozaki (Ozaki Yukio), minister unutrašnjih poslova Šinpei Goto  (Goto Shinpei) i Soićiro Asano (Asano Soichino) pohodili su Nakamurina Šin-šin-toicu-do predavanja  (Shin-shin-toitsu-do ili japanska joga)

Decembra 1924. osnovan je novi centar ‘Toitsu Tetsui Gakkai’ u Osaki.

1925
Sa 49 godina, Nakamura je održao izuzetno posećenu i uticajnu seriju predavanja pod nazivom „Yamai & Byoki“ („Bolest i briga“) koja se emitovala na radiju i koju su čuli svi u Japanu i Osaki. Ovo se dogodilo 8. juna, tačno 8 dana od osnivanja nacionalne radio službe. Učitelj Nakamura je tako postao jedan od prvih koji su se naciji obratili putem radio talasa.

1925 to 1947
Od 1925. mnoge područne škole njegogovog ‘Toitsu Tetsui Gakkai’ centra osnivane su u Kjotu, Nagoji, Kobeu, Otaru. Januara 1940.  ‘Toitsu Tetsui Gakkai’ je promenio ime u ‘Tempu-Kai’ ( „Tempu udruženje“). Udruženje je održalo mnoštvo seminara, javnih predavanja i društvenih aktivnosti sve do početka Drugog svetskog rata.

Ozlojeđeni Nakamurinim pacifističkim stavovima i mirnodobskom filozofijom, marta 1945. Ratna komanda naredila je uništenje sedišta Udruženja Tempukai.

Od oktobra 1946. godine predavanja Shin-shin-toitsu-do počinju ponovo u velikom zdanju ‘Toranomon’ u tokijskom kvartu Šibaku. Od tada, javna predavanja se organizuju svakog meseca i to u različitim delovima Tokija.

1947
U oktobru 1947, učitelj Nakamura je u 71. godini života vodio specijalni trodnevni seminar japanske joge (Shin-shin-toitsu-do) grupi od 250 zaposlenih u Generalštabu američke vojske na zahtev komandanta Ajkelburgera. Seminar je održan u prostorijama novinske kuće Mainići (MainichiPressBuilding). U publici se našao i milioner Džon D. Rokfeler, koji je, impresioniran predavanjem, ponudio učitelju Nakamuri organizovanje javnih predavanja u Sjedinjenim državama. Učitelj Nakamura je ponudu odbijo, smatrajući da je njegova prevashodna dužnost da doprinese oporavku svog naroda od posledica ratnih razaranja.

Tempu-Kai je svoje aktivnosti proširio na čitavu teritoriju Japana.

1962
Aprila 1962. Japanska vlada je zvanično priznala Tempu-Kai za neprofitnu obrazovnu fondaciju i instituciju od javnog značaja. Na japanskom takva formulacija, ‘zaidan hojin’, ima izuzetnu težinu kada je privatna fondacija u pitanju. Učitelju Nakamuri tada je bilo 86 godina.NakamuraTempu Tempukai

Ovo priznanje značaja fondaciji predstavlja u stvari priznanje velikom zalaganju koje je fondacija uložila tokom niza godina pomažući i ohrabrujući građane Japana u nastojanju da poboljšaju svoju kvalitet svog života, vitalnost i zdravlje.

1968
U aprilu su završeni radovi na zdanju pod nazivom ‘Tempu Kaikan’ („Zdanje Udruženja Tempu“). Zdanje se nalazi u okviru kompleksa hrama Gokukuđi (Gokokuji) u Tokiju.  Iste godine, 1. decembra, učitelj Nakamura je preminuo u 92. godini.

1968 do danas
Broj ljudi koje je učitelj Nakamura lično podučavao premašuje 100.000. Njegovi sledbenici bili su ljudi najraznovrsnijih profesija i ubeđenja iz svih krajeva Japana.

Među ranijim i sadašnjim poklonicima Šin-šin-toicu-doa sui  članovi carske porodice, visoki držani službenici, poznati učenjaci, kulturni poslenici, osvajači olimpijskih medalja, umetnici i poslovni ljudi.

Tempu-Kai se nikada i nigde ne reklamira. Novi članovi dolaze uz preporuke starijih članova. Godine 1988., kada je proslavljana sedemdesetogodišnjica Tempu-Kaija, članstvo fondacije je brojalo preko million ljudi.

Beleške
1. Klan Janagava (Yanagawa) je čuven po pričama o ratnom junaštvu.
2. Uobičajeno je da se za osobu iz Eda kaže da je ‘Edokko’. Na japanskom kada se za nekoga kaže da je ‘Edokko’, to podražumeva da je ta osoba bistra i okretna.

3. Čak i danas, ‘Shuyu Kan’ je čuvena privatna gimnazija na ostrvu Kjušu.

4. ‘Genyo Sha’ je bila poznata desničarska politička grupacija koja je vodila nacionalni pokret za ostvarivanje desničarske vizije demokratije.
5. ‘Toyama Mitsuru’ je bio uticajni politički aktivista i vođa pokreta ‘Genyo Sha’. Ne samo da je uticao na politički život Japana, već je učestvovao i u Sun Venovoj revoluciji u Kini i pokretu za nacionalnu nezavisnost u Indiji. Tojama je na mnogo načina uticao na Nakamurin životni put: pomogao mu je da dobije vizu za putovanje u SAD, da dođe u priliku da podučava mlade prinčeve i sl.
6. ‘Gakushuin’ je posebna gimnazija u kojoj su obrazovanje sticali članovi carske porodice i aristokratije. Kasnije je osnovan i  ‘Gakushuin’ univerzitet. Tamo se i danas obrazuju pripadnici carske porodice.
7. Iwasaki Hisaya je sin čuvenog osnivača kartela Mitsubishi.
8. Hara Takashi je jedan od najpoznatijih premijera Japana. Osnivač je prve partije pod nazivom ‘Seiyu-Kai’, kao i po uvođenju demokratskih načela u upravljanje državom.
9. Togo Heihachiro je bio poznati admiral, često upoređivan sa britanskim admiralom Nelsonom. Predvodio je japansku flotu i porazio rusku mornaricu u Rusko-japanskom ratu.
10. Sugiura Jugo je ostao u pamćenju kao reformista prosvete. Strudirao je hemiju u Velikoj Britaniji i kasnije postao predsednik Tokijskog univerziteta.

Autor: Aikido Dojo Dunav

Nakamura Tempu by