Kokyu Ho

Netoksični dođo

Dok vežbaš Aikido, dozvoli sebi da uživaš.
Uživaj u pokretu, radi njega samog.
Nemoj opsesivno pokušavati da tehniku odmah izvedeš ’ispravno’. Samo ćeš se obeshrabriti i početi sebi da prigovaraš kako ’to ništa ne valja’.
Ili ćeš početi da razgovaraš sa partnerom, umesto da vežbaš.
Niko te ne procenjuje i ne ocenjuje.
Nisi na ispitu.
A nisi ni nespretnjaković.
Jednostavno priđi partneru i izvedi pokret.
Onda, ponovo. Još jednom.
I onda nastavi da ponavljaš.
Ponavaljanje će obnoviti povezanost između tvog uma, tela i tvoje energije. Time će i pokreti postati rafiniraniji.
I to ne zato što ćeš dopreti do nekakvog intelektualnog razumevanja, iako će i to doći, već zato što će te pokret uzeti pod svoje.

Kretanje je život

Sensei Zuko Domeniko - Konkyu nage

Udah, pokret i izdah…

Udah… izdah. Disanje i pokret.
Učini sve što je u tvojoj moći u tom pokretu i onda ga zaboravi.
Nisi došao da sudiš bilo kome, niti bilo ko sudi sebi.
U dođo si došao da se pročistiš od svih natruha i balasta koji te sprečavaju da budeš najbolji mogući ti.

Dođo je mesto gde, uz zahvalnost, imaš priliku da budeš ti.
Odustani od poziranja, glume i visokih očekivanja. Budi samo onaj najbolji mogući ti.

Uzdisanje nad dubokim mislima je beskorisno i jalovo.
Pokušavanje da umom dopreš do razumevanja tehnike pre nego što je izvedeš ravno je gubljenju vremena.
Uradi bilo šta. Bilo šta je već početak.

Ne postoji „pogrešan“ pokret

Postoji samo pokret koji je više ili manje u skladu sa situacijom, ali za početak možeš da uradiš samo ono što je u tvojoj moći, eto tako.
Što se više krećeš, pokret postaje sve bolji. Napredak je prosto – nizbežan!
Ali samo pod uslovom da se krećeš.
Stajanje i gledanje neće te odvesti nikuda.
Prosto učini ono što ti se učini najboljim u tom trenutku, i onda ga slobodno zaboravi. Pusti da taj pokret prohuji i da ga više nema. Nema ga.
Sutra je novi dan.

Zapamti, ipak, ovde se radi o borilačkom putu. Jedina stvar koja te neće odvesti nikuda osim u turobnost i bol – jeste da se zatvoriš, slediš i ukočiš.

Sensei Zuko Domeniko - Tenchinage

Pokret

Kočenje je refleksna reakcija, proizvod stare, preživljene traume, roditeljskog ukoravanja ili loše poduke gde su ti govorili da to što radiš ne valja, da je pogrešno, da ne valjaš, da si loš, da si prespor, predebeo, prestar, da nisi dorastao, da si šeprtlja, da si prenizak ili …
Ništa od ovoga ne nosi poduku i ne uči te da postaneš bolji. U suštini, takva ’poduka’ nije ništa drugo do nasilje. Nisi ti taj koji je ’pogrešan’, već je to nasilnik koji te sputava. Daj sebi priliku da ne budeš pogrešan, daj sebi pokret.

Niko ne očekuje da ti tehnika bude besprekorna

Barem ne u prvih pedeset godina. Posle pedeset godina moraćeš ozbiljno da se posvetiš rafinisanju svoje tehnike.
I…
Tome nikada neće biti kraja. Ali sada je – sada.
Počni privim malim korakom.
Čak i najveći učitelji, i najiskusniji majstori i dalje uče i nikada ne prestaju da uče.

Prema tome, dok treniraš dopusti sebi da učiš i da uživaš u tome.
Da, istina je, nalaziš se u tradicionalnom dođou. Pokaži poštovanje.
Da, istina je, vežbaš borilačku veštinu. Probudi svoje instinkte, svu budnost i pažnju.
Da, istina je: vežbaš kretanja, vežbaš um i  duh, to traži da budeš prisutan celim bićem.
Ali prevashodno, zatisni svoj ego, dnevne brige, svoju prošlost, tuđa očekivanja i pritiske. Ostavi ih napolju.

Kada se na ulazu u dođo nakloniš, potrudi se da osetiš kako ulaziš u ’duhovni prostor’ gde ti i tvoji prijatelji razmenjujete energiju, ne napade.

Ostalo je manje važno.

Ništa u vezi sa tobom nije „neodgovarajuće“

Svakom od nas se događa da tu i tamo zarđamo od životnih okolnosti i nedostatka prilike da fino naštelujemo svoj lični instrument za život, svoj duh i celokupno svoje biće.

Jelena Drvendzija - Koshinage

Dopusti pokret…

Iako poneko dozvoli sebi da to zaboravi, svi smo mi počeli sa „određenom“ dozom nespretnosti, tri leve noge i šeprtljastostim mlataranjem, ako ne i samodestruktivnim navikama pokupljenim uzput, iz sporta ili neke druge veštine.

I to je život. Prihvati ga. Prihvati sebe. I prihvati da svaka nova aktivnost koju upoznaješ po prvi put nosi određenu dozu neprijatnosti. To je posledica promene. Promene uznemiravaju naše navike, inerciju našeg okamenjenog, ustaljenog i poznatog života.
Nije to ništa naročito, to je samo još jedna stvar koja će se vremenom menjati.
Aikido se uči kroz stalan, uporan, nanomilimetarski sticaj novih pokreta. Transformacija je neminovna, ali joj treba dati vremena i priliku da se izbori sa starim.

Promena je lekovita, i za tebe i za one oko tebe, i za društvo, pa i za svet.
Još jednom, uživaj dok vežbaš, dok učiš, dozvoli sebi da se krećeš, dozvoli sebi pokret. Budi dobar prema svom instrumentu za život.

Autor: Jelena Drvendžija

Netoksični dođo by