Arhive oznaka: aikido način života

Umesto dobrodošlice

Aikido je disciplina u kojoj možemo trajati doživotno. To podrazumeva spremnost na istrajavanje i trajanje, ali sa sobom nosi dugoročno ulaganje u dobro zdravlje, mentalnu stabilnost, samopouzdanje i sposobnost uživanja u životu. Da, recimo da nosi i sposobnost za samoodbranu, ako zatreba.

Unutrasnji vrt u Sali Gessoji u TokijuAli Aikido, kao i mnoge druge discipline, ima svoj put. Aikido sala (dojo) nije ništa nalik fitnes centru. A nije ni nalik akademskoj instituciji. Nije ni odmaralište, ni banja. Ako dođemo u Aikido salu sa takvim očekivanjima, to se može pretvoriti u frustrijajuće iskustvo.

Mnogi ljudi veruju da se od nekog ko vežba Aikido očekuje fanatični nivo predanosti. U stvarnosti, nije potrebno biti nikakav fanatik da bi se godinama ’živelo’ u Aikido sali. Jedino što je potrebno jeste uverenje i svest da se malim, laganim koracima krećemo napred. Razmišljanje u stilu ’nikada nećemo biti tako ’dobri’ kao Sensei’, ’nismo talentovani’, da smo prestari, prespori, predebeli… čiste su besmislice. Ako primenjujemo tako defetističko razmišljanje, za očekivati je da se tako i osećamo.

Naravno da redovno vežbanje nije uvek lako. Ponekad dolazimo iscpljeni fizički, duhovno i psihološki. Ali biti dobar u Aikidou je lako. Biti odličan je još lakše. Evo kako:

Voli. Dolazi na treninge zato što to voliš. Dozvoli da te duboka želja i potreba vodi putem Aikija. Uživaj u treningu, koliko god se da uživati, ali dozvoli sebi da osetiš da ljubav ide dalje od zadovoljstva i uživanja. Ljubav je pokretač i ideja i obećanje koje Aikido nosi. Vežbaj kod instruktora koga voliš, voli svoje drugare u sali (barem neke…). Voli samog sebe, pre svega. 

Dolazi. Jednostavno: budi redovan. Jednom nedeljno je bolje nego nijednom. Dvaput, tri puta nedeljno je odlično. Više od toga može biti – previše, i predstavljati signal da ignorišemo neke druge aspekte svog života. Valja imati dobru meru. Nije neophodno sve u životu podrediti Aikidou. Ali moramo naći način da osmislimo svoj život tako da se u njemu nađe mesta za Aikido. Ukoliko nemamo kontrolu nad svojim vremenom, nemamo kontrolu nad svojim životom. Ne možemo očekivati da imamo iole uspeha u bilo kojoj disciplini sve dok nemamo dovoljno kontrole nad sobom.

Otvori vidike. Kada nađeš instruktora koji ti odgovara, i školu u koju veruješ, otvori svoj um i prihvati to što ti se nudi. Dok si na tatamiju, nemoj suditi, nemoj kritikovati, ne dovodi u pitanje vrednost lekcije koju dobijaš. Vežbaj sa potpunom predanošću, baš to što ti je pokazano. Nema vremena da se ocenjuje napad, postoji tek toliko vremena da se proceni situacija. Sve vreme koje provodimo na tatamiju treba da  posvetimo održavanju potpunog mira u sebi i živahne pažnje za sve oko nas.

Daj najbolje od sebe. Iskorači van svojih granica barem malkice. Otvori svoj um. Vežbaj kao da tvoj instruktor i tvoji drugari u sali rade nepogrešivo dobro, u pravo vreme i sve u korist tvog ličnog boljitka. To, naravno, ne može biti baš tako, barem ne u svakom trenutku, ali vežbanje mašte i vežbanje projektovanja ličnog stava koji sami odaberemo čini da polako stičemo kontrolu nad svojim fokusom i unutrašnjom atmosferom u sebi. Vežbaj kao da si najbolji mogući ti. 

Procenjuj. Kada izađeš iz dođoa, postavljaj sebi pitanja. Iscepkaj tehniku na sitne komade, pa ih ponovo sklapaj. Razgledaj spojeve. Kritikuj, analiziraj, prilagođavaj. Ma koliko dugo da vežbaš, uvek postoji nešto što može bolje. Kako da popraviš kritična mesta u tehnici, u stavu, u kretanju. Kako se tehnika može bolje objasniti? Ili povezati? Ili produbiti? Na koji način bi mogao efikasnije da učiš? Mi sami moramo da nađemo odgovore na ova pitanja.

Preuzmi odgovornost. Nismo u Diznilendu. Ne postoje posetioci, ni statisti, ni gledaoci. Sami smo odgovorni za sopstveno iskustvo u dođou. Nije ničiji posao da nas zabavi ili inspiriše ili motiviše ili saoseća sa našim jadikovkama ili nedostatnostima. Postavi svoje granice. Ne plaši se moći ili kontrole – pa zbog toga si došao u dođo! Ne možeš biti odgovoran ukoliko nemaš kontrolu. Ali takođe, imaj na umu da u Aikidou kontrolu imamo zajedno, i svi zajedno učimo da je koristimo mudro i sa saosećanjem prema drugom biću.

Povinuj se. Svoje obaveze prema dođou izmiruj na vreme. Takođe, znaj da tvoje obaveze prema tvom dođou prevazilaze jednostavnu finansijsku transakciju. Tvoj dođo postaje tvoja kuća na putu Aikija. Trudi se da pomogneš da ona bude čista, čvrsta i vitalna. Regrutuj nove članove. Pomozi da se škola pročuje. Deluj uvek tako da iz tebe izbija duh i prijemčivost tvog dođoa. 

Proviri napolje. Ako imaš sreće, tvoj dođo će te ohrabrivati da ideš u druge sale i vežbaš sa drugima. Potraži gde se održavaju seminari, pogledaj kako se vežba na drugim školama. Budi druželjubiv i pokaži poštovanje prema drugima i njihovim pristupu Aikidou. Ljubaznost je deo našeg puta, kao i iskrena briga za druge. Vežbaj ovaj stav sa svima i u svakoj prilici, sve vreme. Budi tragalac za avanturom, ali uvek uz uvažavanje drugih.

Odmori. Ozbiljno. Odvoj vreme za opuštanje. Odredi tačan datum kada se vraćaš, i dozvoli sebi predah. Dozvoli sebi da s vremena na vreme razoriš svoju rutinu (javi drugarima da znaju šta se dešava… jer će inače brinuti). Bićeš iznenađen koliko će bolji tvoj Aikido biti kada se vratiš. Dve nedelje je sasvim dovoljno, pa čak i mesec dana svakih par godina je dobra mera. Stvarno. Imaš moj blagoslov.

Traži. Budi tragalac. Crpi iz sveta oko tebe. Igraj se potrage za skrivenim blagom. Prati onlajn diskusije i učestvuj u razmeni ideja. Razmišljaj, vagaj, procenjuj. Deluj. Traži dalje i dalje, izvan horizonta, traži kontakt sa svim što vidiš ili makar nazireš u daljini, svim što je sada tu i svim što bi moglo biti. Daj priliku svemu. 

Živi. Aikido je način života. Vežbaj svakodnevno. Ranije, kada bih čula svog instruktora da ovo kaže, ta poruka me je brinula.  Danas znam da to znači vežbanje pažnje dok vozim, korigovanje pristupa drugima dok radim ili čekam u redu, vežbanje strpljenja i efikasnosti dok čistim ili perem sudove. Male promene, u pravo vreme, daju ogromne rezultate. Nije li tako sa razvojem tehnike? Ono što pažljivo vežbamo i kultivišemo, postaje bolje i bolje. Pet sekundi Aikidoa, u percepciji, saradnji, komunikaciji, stotinama puta na dan – to je vežbanje Aikidoa.

I opet: voli. Aikido je disciplina ljubavi. Možda ti se ne čini, ali neizbežno je tako. Čak i ako vežbaš samo da bi stekao sposobnost samoodbrane, ipak se odnekud došunja to pitanje ’a zašto želim da se branim i da živim?’. Ispod straha, želje za kontrolom, ambicije, pa čak i ljutnje, leži ljubav. Voliš život. Voliš porodicu, prijatelje, predmete koji su ti dragi. Ljubav je uvek motiv, ma kako je maskirali. Kada je izvučemo iz pakovanja i kamuflaža, vidimo da sve postaje daleko povezanije. Oslonci postaju pouzdaniji i čvršći. Imamo centar, imamo ravnotežu. A sa ravnotežom, imamo i slobodu.

Kada imamo slobodu, malo šta drugo nam je neophodno.

Autor: Jelena Drvendžija