Arhive oznaka: Aikido za početnike

Aikido za početnike – decembar 2014. godine

Bliži se kraj godine i to je vreme kada pogledamo unazad ne bi li videli šta smo u odlazećoj godini uradili. A možda je to vreme da uradimo još nešto – i to samo za sebe :).

U decembru 2014. i januaru 2015. Aikido Dojo Dunav organizuje Aikido kurs za početnike.

Treninzi će se održavati u sledećim terminima:

– Ponedeljak  20:30 – 22:00
Aikido kurs za početnike– Sreda           20:30 – 22:00
– Petak           20:30 – 22:00

Tokom ovih 24 treninga upoznaćemo:

– Kokyu ho – vežbe disanja i meditacije
– Aiki taiso – vežbe za zagrevanje i istezanje
– Tai sabaki – kretanja koja se koriste u Aikidou
– Ukemi – padovi (kotrljanje unapred i unazad)
– Osnovne tehnike kontrole i tehnike bacanja

Osnovne informacije o tome šta nas očekuje na jednom Aikido treningu – mogu nam dobro doći. U svakom slučaju, prvi trening je besplatan i bez obaveza. Cena čitavog kursa je 2500 dinara.

Ko zna, možda ćete saznati da li je Aikido za vas ili ne, možda nađete sebe u vežbama disanja i one postanu neizostavni deo vašeg dana, možda ćete sledeći put kad se okliznete na ledu shvatiti da to uopšte ne mora da bude toliko opasno iskustvo, jer sad znate kako da padnete, a možda ćete da postaneti daleko svesniji da je vaše telo i vaš duh nešto što treba negovati i usavršavati…

Slobodno se javite telefonom, mejlom ili jednostavno dođite petnaestak minuta pre početka treninga.

Dobrodošli!


Aikido za početnike – osnovne informacije

Šta je Aikido?

Aikido nije sport i nema ničeg zajedničkog s tučom.nikyo

Cilj u sportu je izdejstvovati pobedu, a tuča se uči na ulici. Agresiji i samoljubivoj dominaciji nema mesta u Aikido sali.

Aikido je vrsta komunikacije koja stalno teži samokorekciji u usaglašavanju s trenutnom situacijom. To ne znači uvek biti brži ili jači od druge osobe… ili znati gde boli ako se udari. Kada se vežba na miroljubiv način, Aikido pokazuje put ka iskrenom usavršavanju i primenljiv je u svakom aspektu života i u svakoj prilici.

Aikido traži odgovore na pitanja: da li naše delovanje odgovara prirodi trenutka u kome smo se zatekli? Kakav stav i kakvo kretanje nas može dovesti do razrešenja situacije bez upotrebe sile? Koliko dobro ’’čitamo’’ ono što nam se u trenutku događa? Aikido nudi prostor za istraživanje načina da postignemo ravnotežu sa sobom i sa situacijom i da mirno delujemo u skladu sa momentom.

Kako izgleda jedan treningu u Aikido Dojo Dunavu?

Treninzi u našoj sali uvek počinju vežbama disanja i razgibavanjem i zagrevanjem. Ovim se pripremamo za drugi deo treninga u kome se uvežbavaju Aikido tehnike. Trening se uglavnom završava sa Kokju Ho. U svakom slučaju vrlo liči na Aikido Trening u Japanu.

Šta je potrebno od opreme za trening?

Od opreme, za početak, nije potrebno imati ništa specijalno. Dovoljno je poneti udobnu trenerku dugih rukava, donji deo trenerke i papuče (za hodanje od svlačionice do tatami-strunjača). Inače, Aikido se vežba u japanskoj odeći koja se zove Gi, a nosioci crnog pojasa nose preko i crne pantalone koje se zovu Hakama. Više informacija možeš potražiti na stranici Oprema za vežbanje.

Da li je moguće samo gledati jedan trening?

Naravno. Predlažem da svratiš i vidiš kako izgleda trening, ili još bolje da poneseš ugodnu trenerku i probaš da li ti Aikido pokreti odgovaraju, kakva filozofija leži iza tehnika i kako se osećaš u svemu tome, kako ti prija ili ne prija…  Ko zna, možda otkriješ da si u stvari rođen za – recimo, taj origami?!?

Sa koliko godina treba početi sa treninzima i da li moram da budem u dobroj fizičkoj kondiciji da bih trenirao Aikido?

Godine nisu nikakav ograničavajući faktor za početak vežbanja. Isto važi i za fizičku kondiciju. (U Aikidou kondicija je vrlo ‘specifična’ i nikako ne uključuje odrednice kao što su ‘sprint na 100m’ ili ‘skok u dalj’. :)) U stvari, ma kako paradoksalno zvučalo, pravilo je da zreliji vežbači brže napreduju. Ranija iskustva u sportovima i veštinama, takođe su nebitna, iako bi bilo sjajno da znaš, recimo, origami. (Šalim se!) OK, da budemo pošteni do kraja, potrebno je i dosta entuzijazma i dobre volje.

Da li postoje neka posebna pravila ponašanja u Aikido Dojo Dunavu?

Da. Aikido je japanska borilačka veština i u našoj sali poštuju se pravila kao i u svakom japanskom dođou. Svaki trening otpočinje i završava se naklonom koji se u japanskoj tradiciji bitno razlikuje od mesta koje klanjanje ima u evropskoj kulturnoj baštini.. Članak Ponašanje na tatamiju sadrži glavne odrednice etikecije u jednoj Aikido sali.

Koliko puta nedeljno moram da treniram?

Broj treninga u nedelji je vrlo individualna stvar: u suštini, rekla bih da zavisi od tvog apetita za vežbanjem. Naše želje i naše mogućnosti se ponekad uklješte pod pravim uglom i to ume da nam napravi unutrašnji kratak spoj. Kada počnemo da vežbamo prvo se suočavamo sa promenom ritma života, doslovce ‘pravljenjem’ mesta za Aikido u svom danu/nedelji, pa onda sa navikavanjem na taj ritam, pa potrebom da strpljivo pravimo male korake u tehnici, pa tako redom. To deluje banalno, ali u praksi, iz dana u dan, život nameće svoje zahteve i uopšte nije tako lako izaći na kraj sa svim raznoraznim zahtevima i pritiscima – unutrašnjim i spoljašnjim. Vežbati tri puta nedeljno je sjajno, ali se teško postiže, a vežbati jednom je bolje nego napustiti svoju želju da se bavimo sobom na način koji nas privlači…

Da li postoji verovatnoća da se na treningu povredim?

Od kad vežbam Aikido nikad se niko nije povredio na treningu. Naravno, verovatnoća postoji, ali isto tako možeš se povrediti i na ulici i kod kuće… Na treningu smo valjda svi svesni da se ipak bavimo borilačkom veštinom i svi su dodatno oprezni da slučajno nekoga ne povrede. Aikido nas i podučava kako da se, bez povreda, izvučemo iz nezgodnih situacija.

Šta je Aikido?

Šta je Aikido?

Jelena Drvendžija, 3.Dan - Šihogiri bokenAko se pitaš: Šta je to Aikido? Da li je Aikido za mene? Koju školu da odaberem? … i pri tom si student, u decembru ćeš imati priliku da nađeš odgovore na sva ova pitanja. Aikido Dojo Dunav tokom čitavog decembra organizuje besplatne treninge Aikidoa za sve početnike studente. Potrebno je samo da se pojaviš na treningu (ponedeljak, sreda ili petak od 20:00 do 21:30) u sali Aikido Dojo Dunav u ulici Narodnih heroja 30, Novi Beograd. Uvek nas možete pozvati i telefonom na 069 – 312- 68 – 06.

Da bi znao šta te očekuje u jednom Aikido dođou pogledaj

Aikido za početnike

Kako odabrati borilačku veštinu

Kada razmišljamo o tome da bi se bavili nekom borilačkom veštinom, naravno, prvo pitanje je kako odabrati borilačku veštinu. Da bi znao šta je Aikido i da li je to borilačka veština za tebe, najbolje je da probaš. U samom dođou lako ćeš videti da li je to pokret, ritam, uopšte ambijent koji tebi odgovara. Mesec dana je dovoljno vremena da ili zaključiš da Aikido nije za tebe ili ostaneš nepovratno inficiran lepotom Aikidoa.

Aikido i samoodbrana

Uvod u Aikido

Umesto dobrodošlice

Drugi korak je naći odgovarajuću školu

U Aikidou, za razliku od ostalih borilačkih veština, nema takmičenja, nema pobednika i nema poraženih. Nema šampiona, ali nema ni gubitnika. Ne postoji najbolji i najjači učitelj, niti najbolja škola. Aikido je traganje i prvi korak u tom traganju je traganje za učiteljem. Kad budeš u dođou koji je za tebe znaćeš. Ako ga ne nađeš iz prve, probaj sledeći…

Kad pronađeš školu i učitelja shvatićeš da ni tu nije kraj tvoje odgovornosti. Učitelj ti neće dati Aikido. Pokazaće ti put i naučiti te kuda da gledaš. Ostalo je na tebi. Slučajni prolaznici ti mogu pomoći tako što će ti tu i tamo staviti pokoji znak pored puta.

Aikido u svakodnevnom životu

 

 

Mala škola mača – Aiki Ken

U toku novembra i decembra 2011. Aikido Dojo Dunav organizuje

Malu školu mača

Svake srede od 16.11.2011 do 14.12.2011 u vremenu od 21:00 do 22:30 sa instruktorom Aikido Dojo Dunava, Jelenom Drvendžijom, uvežbaćemo osnovne pokrete sa mačem: držanje mača, sekove, blokove i bodove bokenom (drveni mač) koji se koriste u uvežbavanju tehnika Aikidoa.

Svoja iskustva sa seminara Sensei Hiroshi Tade (koje ne propušta u poslednjih 7 godina), iskustva stečena u Aikido klubu Jovica Stanojević kod učitelja Jelene Vrzić  5. Dan, kao i svoja lična iskustva stečena u poslednjih skoro 20 godina vežbanja Aikidoa i bavljenja mačem, Jelena Drvendžija će prikazati u ovoj Maloj školi mača.

Kome je namenjena Mala škola mača

Škola je pre svega predviđena za Aikidoke koji imaju manje iskustva u radu sa mačem. Zbog toga će se osim osnovnih sekova, blokova i bodova bokenom vežbati Suburi (povezani napadi) i osnove Kumi-tačije (forme sa mačem koje se vežbaju u parovima). Kroz ove forme uvežbavaju se i povezuju osnovni elementi rukovanja mačem. Ova škola daće vam dobru osnovu iz koje posle sami možete vežbati Aikiken.

Šta je potrebno da bi se učestvovalo u ovoj školi

Da bi učestvovali u ovoj školi nije potrebno nikakvo predznanje u korišćenju bokena i nije čak potrebno ni da imate sopstveni boken. Nije bitno ni kojoj školi pripadate, ni da li nosite hakamu ili ste tek juče kupili svoj prvi kimono ili još uvek nemate kimono. Bitno je da želite da naučite osnove Aikikena. Za više informacija o samoj školi možete pozvati 069 – 312 68 06 Jelena Drvendžija

Škola mača Sensei Hiroshi Tade

Škola mača koja se izučava u Aikido Dojo Dunavu prati školu mača Sensei Hiroshi Tade (9. Dan). Mač i štap su neizostavan deo njegove škole. Na njegovim polumesečnim seminarima koji se održavaju u Italiji, u trećoj i četvrtoj nedelji jula meseca, mač i štap se

Sensei Hiroshi Tada, osnovni stav sa bokenomizučavaju na svakom popodnevnom trosatnom treningu.

Sensei Hiroshi Tada u intervjuu za Aikido žurnal priča o samostalnom treningu i o neophodnosti vežbanja štapa i mača:

Samostalni trening je izuzetno važan ma kojom se umetnošću bavili. Važno je izgraditi sopstveni program vežbanja, počevši sa trčanjem. U svojim dvadesetim i tridesetim godinama ustajao sam u pola šest izjutra i trčao nekih petnaest kilometara. Kada bi se vratio kući uzimao sam boken i vežbao sek na pripremljenoj gomili pruća. U to doba kuće u Điugaoki su bile udaljenije jedna od druge nego  što su danas, pa sam mogao da pravim buku koliko sam hteo. Vežbao sam metod Đigen-rju škole (Jigen-ryu), koji sam naučio od Učitelja Uješibe u Ivami. U staro doba ratnici iz Sacume (na ostrvu Kjušu) su vežbali zamahujući na snopove pruća deset hiljada puta dnevno. Ja sam u najboljem slučaju uspevao da dostignem pet hiljada udaraca. Prvo bi mi ruke odmah utrnule, ali kasnije sam naučio da udaram čak i tvrdo drvo bez problema. Svoje učenike, studente sa Univerziteta Vaseda i Gakušin hrabrim da vežbaju na ovaj način. Verujem da je to jedan od najboljih načina da se vežba Aikido.

Naravno, nije dobro preterano koristiti fizičku snagu. Boken treba držati lagano, stežući blago malim i domalim prstom u momentu kontakta sa metom. Brzina i sposobnost da se prsti stegnu pravilno će se vremenom prirodno usaglasiti. Ovaj vid lagane vežbe je veoma bitan, jer ako se sve vreme vežba sa mnogo snage, može se steći izuzetno štetna navika da se bacanja izvode preterano silovito ili da se odveć mnogo snage ulaže u poluge, što pak može biti krajnje opasno.“

Jelena Drvendžija, 3.Dan - Šihogiri boken

A ako vas zanima zbog čega je neophodno vežbati mač ukoliko se bavite Aikidoom, pogledajte i sledeće tekstove na ovom sajtu:

Aikido mač i štap – o osnovnim Aikido principima i kako se oni uvežbavaju korišćenjem mača i štapa…

Aikido i samoodbrana  – o tome kako rukovanje mačem i štapom donosi onaj kritičan momentum samopouzdanju…

I obavezno pogledajte kratki klip na kome je Sensei Hideki Hosokawa 7. Dan snimljen na seminaru u Slovačkoj 2004.

Umesto dobrodošlice

Aikido je disciplina u kojoj možemo trajati doživotno. To podrazumeva spremnost na istrajavanje i trajanje, ali sa sobom nosi dugoročno ulaganje u dobro zdravlje, mentalnu stabilnost, samopouzdanje i sposobnost uživanja u životu. Da, recimo da nosi i sposobnost za samoodbranu, ako zatreba.

Unutrasnji vrt u Sali Gessoji u TokijuAli Aikido, kao i mnoge druge discipline, ima svoj put. Aikido sala (dojo) nije ništa nalik fitnes centru. A nije ni nalik akademskoj instituciji. Nije ni odmaralište, ni banja. Ako dođemo u Aikido salu sa takvim očekivanjima, to se može pretvoriti u frustrijajuće iskustvo.

Mnogi ljudi veruju da se od nekog ko vežba Aikido očekuje fanatični nivo predanosti. U stvarnosti, nije potrebno biti nikakav fanatik da bi se godinama ’živelo’ u Aikido sali. Jedino što je potrebno jeste uverenje i svest da se malim, laganim koracima krećemo napred. Razmišljanje u stilu ’nikada nećemo biti tako ’dobri’ kao Sensei’, ’nismo talentovani’, da smo prestari, prespori, predebeli… čiste su besmislice. Ako primenjujemo tako defetističko razmišljanje, za očekivati je da se tako i osećamo.

Naravno da redovno vežbanje nije uvek lako. Ponekad dolazimo iscpljeni fizički, duhovno i psihološki. Ali biti dobar u Aikidou je lako. Biti odličan je još lakše. Evo kako:

Voli. Dolazi na treninge zato što to voliš. Dozvoli da te duboka želja i potreba vodi putem Aikija. Uživaj u treningu, koliko god se da uživati, ali dozvoli sebi da osetiš da ljubav ide dalje od zadovoljstva i uživanja. Ljubav je pokretač i ideja i obećanje koje Aikido nosi. Vežbaj kod instruktora koga voliš, voli svoje drugare u sali (barem neke…). Voli samog sebe, pre svega. 

Dolazi. Jednostavno: budi redovan. Jednom nedeljno je bolje nego nijednom. Dvaput, tri puta nedeljno je odlično. Više od toga može biti – previše, i predstavljati signal da ignorišemo neke druge aspekte svog života. Valja imati dobru meru. Nije neophodno sve u životu podrediti Aikidou. Ali moramo naći način da osmislimo svoj život tako da se u njemu nađe mesta za Aikido. Ukoliko nemamo kontrolu nad svojim vremenom, nemamo kontrolu nad svojim životom. Ne možemo očekivati da imamo iole uspeha u bilo kojoj disciplini sve dok nemamo dovoljno kontrole nad sobom.

Otvori vidike. Kada nađeš instruktora koji ti odgovara, i školu u koju veruješ, otvori svoj um i prihvati to što ti se nudi. Dok si na tatamiju, nemoj suditi, nemoj kritikovati, ne dovodi u pitanje vrednost lekcije koju dobijaš. Vežbaj sa potpunom predanošću, baš to što ti je pokazano. Nema vremena da se ocenjuje napad, postoji tek toliko vremena da se proceni situacija. Sve vreme koje provodimo na tatamiju treba da  posvetimo održavanju potpunog mira u sebi i živahne pažnje za sve oko nas.

Daj najbolje od sebe. Iskorači van svojih granica barem malkice. Otvori svoj um. Vežbaj kao da tvoj instruktor i tvoji drugari u sali rade nepogrešivo dobro, u pravo vreme i sve u korist tvog ličnog boljitka. To, naravno, ne može biti baš tako, barem ne u svakom trenutku, ali vežbanje mašte i vežbanje projektovanja ličnog stava koji sami odaberemo čini da polako stičemo kontrolu nad svojim fokusom i unutrašnjom atmosferom u sebi. Vežbaj kao da si najbolji mogući ti. 

Procenjuj. Kada izađeš iz dođoa, postavljaj sebi pitanja. Iscepkaj tehniku na sitne komade, pa ih ponovo sklapaj. Razgledaj spojeve. Kritikuj, analiziraj, prilagođavaj. Ma koliko dugo da vežbaš, uvek postoji nešto što može bolje. Kako da popraviš kritična mesta u tehnici, u stavu, u kretanju. Kako se tehnika može bolje objasniti? Ili povezati? Ili produbiti? Na koji način bi mogao efikasnije da učiš? Mi sami moramo da nađemo odgovore na ova pitanja.

Preuzmi odgovornost. Nismo u Diznilendu. Ne postoje posetioci, ni statisti, ni gledaoci. Sami smo odgovorni za sopstveno iskustvo u dođou. Nije ničiji posao da nas zabavi ili inspiriše ili motiviše ili saoseća sa našim jadikovkama ili nedostatnostima. Postavi svoje granice. Ne plaši se moći ili kontrole – pa zbog toga si došao u dođo! Ne možeš biti odgovoran ukoliko nemaš kontrolu. Ali takođe, imaj na umu da u Aikidou kontrolu imamo zajedno, i svi zajedno učimo da je koristimo mudro i sa saosećanjem prema drugom biću.

Povinuj se. Svoje obaveze prema dođou izmiruj na vreme. Takođe, znaj da tvoje obaveze prema tvom dođou prevazilaze jednostavnu finansijsku transakciju. Tvoj dođo postaje tvoja kuća na putu Aikija. Trudi se da pomogneš da ona bude čista, čvrsta i vitalna. Regrutuj nove članove. Pomozi da se škola pročuje. Deluj uvek tako da iz tebe izbija duh i prijemčivost tvog dođoa. 

Proviri napolje. Ako imaš sreće, tvoj dođo će te ohrabrivati da ideš u druge sale i vežbaš sa drugima. Potraži gde se održavaju seminari, pogledaj kako se vežba na drugim školama. Budi druželjubiv i pokaži poštovanje prema drugima i njihovim pristupu Aikidou. Ljubaznost je deo našeg puta, kao i iskrena briga za druge. Vežbaj ovaj stav sa svima i u svakoj prilici, sve vreme. Budi tragalac za avanturom, ali uvek uz uvažavanje drugih.

Odmori. Ozbiljno. Odvoj vreme za opuštanje. Odredi tačan datum kada se vraćaš, i dozvoli sebi predah. Dozvoli sebi da s vremena na vreme razoriš svoju rutinu (javi drugarima da znaju šta se dešava… jer će inače brinuti). Bićeš iznenađen koliko će bolji tvoj Aikido biti kada se vratiš. Dve nedelje je sasvim dovoljno, pa čak i mesec dana svakih par godina je dobra mera. Stvarno. Imaš moj blagoslov.

Traži. Budi tragalac. Crpi iz sveta oko tebe. Igraj se potrage za skrivenim blagom. Prati onlajn diskusije i učestvuj u razmeni ideja. Razmišljaj, vagaj, procenjuj. Deluj. Traži dalje i dalje, izvan horizonta, traži kontakt sa svim što vidiš ili makar nazireš u daljini, svim što je sada tu i svim što bi moglo biti. Daj priliku svemu. 

Živi. Aikido je način života. Vežbaj svakodnevno. Ranije, kada bih čula svog instruktora da ovo kaže, ta poruka me je brinula.  Danas znam da to znači vežbanje pažnje dok vozim, korigovanje pristupa drugima dok radim ili čekam u redu, vežbanje strpljenja i efikasnosti dok čistim ili perem sudove. Male promene, u pravo vreme, daju ogromne rezultate. Nije li tako sa razvojem tehnike? Ono što pažljivo vežbamo i kultivišemo, postaje bolje i bolje. Pet sekundi Aikidoa, u percepciji, saradnji, komunikaciji, stotinama puta na dan – to je vežbanje Aikidoa.

I opet: voli. Aikido je disciplina ljubavi. Možda ti se ne čini, ali neizbežno je tako. Čak i ako vežbaš samo da bi stekao sposobnost samoodbrane, ipak se odnekud došunja to pitanje ’a zašto želim da se branim i da živim?’. Ispod straha, želje za kontrolom, ambicije, pa čak i ljutnje, leži ljubav. Voliš život. Voliš porodicu, prijatelje, predmete koji su ti dragi. Ljubav je uvek motiv, ma kako je maskirali. Kada je izvučemo iz pakovanja i kamuflaža, vidimo da sve postaje daleko povezanije. Oslonci postaju pouzdaniji i čvršći. Imamo centar, imamo ravnotežu. A sa ravnotežom, imamo i slobodu.

Kada imamo slobodu, malo šta drugo nam je neophodno.

Autor: Jelena Drvendžija