Arhive oznaka: andjodaza

Šta je Ki-No-Renma

Doslovno prevedena, reč ‘Ki-No-Renma’ znači „iskovati sopstvenu životnu energiju“.

Termin „renma“ u Japanu se koristi za opisivanje umetnosti kovanja mača, kroz dugotrajno i istrajno nanošenje i preklapanje slojeva čelika. Sa druge strane, reč „Ki“ (sanskrit: prana), ili ‘Chi’ na kineskom, označava vitalnu energiju koja održava metabolizam, kao i mentalno, emocionalno i duhovno delovanje ljudskog bića.

Ki nije jednostavna energija, nimalo ne liči na recimo, električnu struju. Ki je suptilna sila obdarena inteligencijom, ljubavlju i željama. U ljudskom telu Ki protiče kroz nervni sistem i posebnim kanalima koji se zovu meridijani. Tokom prakse ‘Kinorenme’ pokušavamo da stupio u kontakt, apsorbujemo, prilagodimo i usmerimo ovu silu u nama koja je i lična i univerzalna.

Kinorenma je skup metoda koji se odnose na primenu unutrašnjih tehnika disanja, koncentracije i meditacije na vežbanje tehnike Aikida. Ove tehnike je učitelj Hiroši Tada primio od svog učitelja Nakamura Tempua, a on ih je pak proučio sa učiteljem Radža Yoge, Kalipe. Bez upoznavanja i primene Kinorenme, Aikido tehnike ostaju bez supstance i dubine, kao prazna školjka spoljnih oblika.

Kinorenma je dragocena praksa i za one koji nisu privučeni dinamikom Aikidoa kao meditacije u pokretu. Ona pruža iskustveni i filozofski osnov za povećanje sopsteve unutrašnje energije i duhovni rast.

Tehnike Ki-No-Renme:

  • Tehnike disanja i povećavanja energije (Kokyu);
  • Tehnike koncentracije (Dharana);
  • Otvaranje centara (Tanden);
  • Kontrola 5 čula (Pratiahara);
  • Meditacija (An-đo-daza).

Ciljevi Ki-No-Renme:

  • Povećavanje unutrašnje životne energije;
  • Poboljšanje koncentracije;
  • Opuštanje tenzije tela;
  • Podizanje otpornosti na stres
  • Obezbeđivanje solidne osnove na koju se nadovezuju tehnike Aikidoa.

Autor: Jelena Drvendžija

Zazen

Taisen Deshimaru u položaju zazen.U dođou u kome vežbam, meditacija u sedećem položaju (zazen) prirodno nadopunjuje tehnike Aikidoa. Zazen je ključni pojam za razumevanje japanskog sistema borlačkih veština.

Aikidô se ponakad naziva i ‘Zen u pokretu’: (za) sedeći stav, (zen) meditacija.

Celovitost Aikidoa obuhvata kako stabilnost i nepomućenost Zazena, tako i harmoničnu dinamiku Aikido tehnika.

Učitelj Hiroši Tada često ponavlja da pojam ‘zazen’ u potpunosti odgovara značenju izraza anjôdaza.

ANJÔ DAZA (Anđodaza)

Uvek je problematično, a najčešće je i neuputno pokušavati prevesti starinske reči iz orijentalnih tradicija u moderan jezik zapadnih kultura. Vremenska i kulturna udaljenost čini da svaki pokušaj prevođenja umnogome gubi na jasnoći i preciznsoti. Pa ipak, kadkad je nužno, makar orjentacije radi, upoznati se sa barem grubim značenjem izraza koje sa sobom nosi tradicionalni orijentalni pogled na svet:

An - Biti spokojan, nepomuećnog duha, smiren i tih

 

AN – Biti spokojan, nepomuećnog duha, smiren i tih

Jo - Popripraviti se, ponačiniti se, učiniti sebe spremnim

 

JÔ – Popripraviti se, ponačiniti se, učiniti sebe spremnim,

Da - Pojačavajući verbalni prefix ( ‘baš-‘, ‘upravo’, ‘naprosto’)

 

DA – Pojačavajući verbalni prefix ( ‘baš-‘, ‘upravo’, ‘naprosto’)

Za - Sedeći, sedište, pozicija, položaj

 

ZA – Sedeći, sedište, pozicija, položaj

U najopštijem smislu, termin anjôdaza mogli bismo prevesti kao „sedeti mirno, uspravljenih leđa’, ili ‘sedeti stabilno i mirno“, ili pak,  „pronaći mesto za spokoj“.

Odmah primećujemo da takve opšte odrednice nude bezbroj mogućnosti za različita tumačenja. Slično je i drugim dragocenim rečima Zen budizma: mushin, munen, muga – čiji je horizont mogućih interpretacija teško i sagledati. Pa ipak, učenik koji se ne zadovoljava time da u nekakvoj kvazi-intelektualnoj raspravi nabraja moguća značenja i definicije, radije sebe podvrgava direktnom  čulno-iskustvenom doživljaju i intuitivnim razumevanju.

Učitelj Tada, za edukativne svrhe termin anjôdaza objašnjava kao stanje u kome se svest oslobađa od prijanjanja za bilo koji pojedinačan objekat/čulno opažanje/misao/problem. U takvom psihofizičkom stanju duh je smiren ali priseban,  pripravan je ali ne prijanja ni za kakvo aktivno razmišljanje.

Autor: Jelena Drvendžija