Arhive oznaka: hiroshi tada

Učitelj Hiroshi Tada – biografija

Hiroši Tada je jedan od poslednjih živih instruktora iz posleratne generacije koja je gradila Aikikai Hombu Dojo u Tokiju pod vodstvom Kišomaru Uešibe i Koiči Toheia. Rodjen je u Tokiju; diplomirao na univerzitetu Vaseda gde je bio kapiten karate kluba pre nego što je 1948. počeo da vežba Aikido kod Moriheja Uješibe.

Godine 1964-e O’Sensei ga je poslao u Italiju da podučava Aikido. Tamo osniva Aikikai Italije pod nazivom Društvo za negovanje japanske tradicionalne kulture.

 

U Japan se vraća 1973. Nakon povratka u Japan bio je stariji instruktor u Hombu Dojo-u, a i danas aktivno podučava u Gesoji Dojo-u. Njegov Aikido karakteriše vanredno dinamična i neprekidna povezanost izmedju vežbača, a razvio je i poseban sistem vežbi disanja i meditacije koje je nazvao Kinorenma (気の錬磨 „vežbe za razvoj Ki energije“).

Sensei Hiroši Tada, 9. Dan Aikikai

Sensei Hiroši Tada, 9. Dan Aikikai

I nakon povratka u Japan Hiroši Tada redovno odlazi u Italiju gde održava vikend seminare kao i tradicionalni letnji dvonedeljni seminar. Poslednjih godina ovaj seminar održava se u La Speciji.

U intervju koji je Sensei Hiroshi Tada dao za Aikido žurnal možete pročitati njegova razmišljanja o samostalnom treningu i o neophodnosti vežbanja štapa i mača kao i o njegovom poznanstvu sa učiteljem Nakamura Tempu.

Jedan od njegovih karakterističnih prikaza, ovog puta u Švajcarskoj 2009. godine

Autor: Aikido Dojo Dunav

Mala škola mača – Aiki Ken

U toku novembra i decembra 2011. Aikido Dojo Dunav organizuje

Malu školu mača

Svake srede od 16.11.2011 do 14.12.2011 u vremenu od 21:00 do 22:30 sa instruktorom Aikido Dojo Dunava, Jelenom Drvendžijom, uvežbaćemo osnovne pokrete sa mačem: držanje mača, sekove, blokove i bodove bokenom (drveni mač) koji se koriste u uvežbavanju tehnika Aikidoa.

Svoja iskustva sa seminara Sensei Hiroshi Tade (koje ne propušta u poslednjih 7 godina), iskustva stečena u Aikido klubu Jovica Stanojević kod učitelja Jelene Vrzić  5. Dan, kao i svoja lična iskustva stečena u poslednjih skoro 20 godina vežbanja Aikidoa i bavljenja mačem, Jelena Drvendžija će prikazati u ovoj Maloj školi mača.

Kome je namenjena Mala škola mača

Škola je pre svega predviđena za Aikidoke koji imaju manje iskustva u radu sa mačem. Zbog toga će se osim osnovnih sekova, blokova i bodova bokenom vežbati Suburi (povezani napadi) i osnove Kumi-tačije (forme sa mačem koje se vežbaju u parovima). Kroz ove forme uvežbavaju se i povezuju osnovni elementi rukovanja mačem. Ova škola daće vam dobru osnovu iz koje posle sami možete vežbati Aikiken.

Šta je potrebno da bi se učestvovalo u ovoj školi

Da bi učestvovali u ovoj školi nije potrebno nikakvo predznanje u korišćenju bokena i nije čak potrebno ni da imate sopstveni boken. Nije bitno ni kojoj školi pripadate, ni da li nosite hakamu ili ste tek juče kupili svoj prvi kimono ili još uvek nemate kimono. Bitno je da želite da naučite osnove Aikikena. Za više informacija o samoj školi možete pozvati 069 – 312 68 06 Jelena Drvendžija

Škola mača Sensei Hiroshi Tade

Škola mača koja se izučava u Aikido Dojo Dunavu prati školu mača Sensei Hiroshi Tade (9. Dan). Mač i štap su neizostavan deo njegove škole. Na njegovim polumesečnim seminarima koji se održavaju u Italiji, u trećoj i četvrtoj nedelji jula meseca, mač i štap se

Sensei Hiroshi Tada, osnovni stav sa bokenomizučavaju na svakom popodnevnom trosatnom treningu.

Sensei Hiroshi Tada u intervjuu za Aikido žurnal priča o samostalnom treningu i o neophodnosti vežbanja štapa i mača:

Samostalni trening je izuzetno važan ma kojom se umetnošću bavili. Važno je izgraditi sopstveni program vežbanja, počevši sa trčanjem. U svojim dvadesetim i tridesetim godinama ustajao sam u pola šest izjutra i trčao nekih petnaest kilometara. Kada bi se vratio kući uzimao sam boken i vežbao sek na pripremljenoj gomili pruća. U to doba kuće u Điugaoki su bile udaljenije jedna od druge nego  što su danas, pa sam mogao da pravim buku koliko sam hteo. Vežbao sam metod Đigen-rju škole (Jigen-ryu), koji sam naučio od Učitelja Uješibe u Ivami. U staro doba ratnici iz Sacume (na ostrvu Kjušu) su vežbali zamahujući na snopove pruća deset hiljada puta dnevno. Ja sam u najboljem slučaju uspevao da dostignem pet hiljada udaraca. Prvo bi mi ruke odmah utrnule, ali kasnije sam naučio da udaram čak i tvrdo drvo bez problema. Svoje učenike, studente sa Univerziteta Vaseda i Gakušin hrabrim da vežbaju na ovaj način. Verujem da je to jedan od najboljih načina da se vežba Aikido.

Naravno, nije dobro preterano koristiti fizičku snagu. Boken treba držati lagano, stežući blago malim i domalim prstom u momentu kontakta sa metom. Brzina i sposobnost da se prsti stegnu pravilno će se vremenom prirodno usaglasiti. Ovaj vid lagane vežbe je veoma bitan, jer ako se sve vreme vežba sa mnogo snage, može se steći izuzetno štetna navika da se bacanja izvode preterano silovito ili da se odveć mnogo snage ulaže u poluge, što pak može biti krajnje opasno.“

Jelena Drvendžija, 3.Dan - Šihogiri boken

A ako vas zanima zbog čega je neophodno vežbati mač ukoliko se bavite Aikidoom, pogledajte i sledeće tekstove na ovom sajtu:

Aikido mač i štap – o osnovnim Aikido principima i kako se oni uvežbavaju korišćenjem mača i štapa…

Aikido i samoodbrana  – o tome kako rukovanje mačem i štapom donosi onaj kritičan momentum samopouzdanju…

I obavezno pogledajte kratki klip na kome je Sensei Hideki Hosokawa 7. Dan snimljen na seminaru u Slovačkoj 2004.

Uvod u Aikido

U početku se Aikido razvio kao veština borenja. Kao takav, zahtevao je poznavanje određenih formi kretanja kojima bi se neutralisao napad protivnika. Vremenom su ove forme manje ili više evoluirale i razdvojile one koji ih podučavaju u različite škole. Međutim, ono što se nikada ne menja kada govorimo o majstorstvu u nekoj borilačkoj veštini je:

 Nije li tako i u životu?

Veliki učitelji Aikidoa, čiji se prikazi veštine mogu videti na filmovima ili uživo, u svojim pokretima deluju fascinantno, zar ne?!  Kako dosegnuti do toga?

Samo uvežbavanje tehničkih formi kretanja može da traje nekoliko godina.  Za ostale elemente  potrebno je znatno više vremena, i to pod uslovom da im se poklanja puna pažnja. Mnogo češće se dešava da onaj ko vežba godinama nije siguran kuda da ide i ostane zarobljen tehničkom formom. Drugim rečima, ostaje lišen osnovne ideje Aikidoa – harmonije na nivou fizičkog i duhovnog.

Majstor Hiroshi Tada, učenik Moriheja Uješibe, jedini je koji već skoro četrdeset godina, na svojim seminarima i časovima pokazuje put kojim se prosta tehnička formu podiže na nivo veštine. Kroz raznovrsni sistem vežbi disanja, koncentracije, razvijanja osetljivosti svih čula, upoznavanja sopstvenog tela i njegovog prirodnog ritma i mogućnosti, tehničke forme dobijaju umetnički nivo i efikasnost.

Kontakt partnera u Budou sličan je onome koji postoji u plesu, s tom razlikom što se  primenjuju principi pitanja i odgovora,  neprekidnog napada i odbrane i odsustva ritma muzike.

U Aikidou ritam dolazi iznutra, vezan je za disanje i energiju koja se razmenjuje, dajući pravo značenje definiciji „koristi se snaga napadača“.

Ova vrsta vežbi zahteva izvesnu zrelost vežbača, ali ne zahteva prethodno poznavanje borilačkih veština ili prethodno izgrađenu fizičku kondiciju.

Najveći kvalitet koji neka aktivnost može imati u današnjem dobu je da zadovolji potrebe za psihofizičkom relaksacijom i usavršavanjem, svakoga ko to poželi, bez obzira na pol i uzrast, a da to traje celog života. Nije čudo što se danas čuje kako je Aikido iz sistema borenja evoluirao u filozofski stav prema životu i okruženju.

Budo u današnjem vremenu pomaže da naučimo kako da organizujemo svoju energiju i svoj život, kako da vladamo sobom.  Vežbanjem osoba stiče senzibilnost i sigurnost u sebe i svoje osećaje, pa tako umesto da bude zatečena – biva pripremljena za sve što joj život donosi.  Budo danas predstavlja način da se izborimo sa vremenom i svetom koji nas okružuje.

Upoznajući Aikido upoznajemo se sa načinom života čiji je osnovni moto harmonija sa sobom i drugima. Aikido je predivno prilagodljiv mogućnostima svakog pojedinca. Zato ga bez straha od neuspeha ili povreda treba probati. Bogatstvo i siromaštvo našeg života zapravo zavise od nas samih.

Autor: Jelena Drvendžija