Arhive oznaka: keiko

Aikido trening u Japanu

Aikikai Hombu DojoSistem treninga je manje više sličan u svim dođoima. Cipele se ostavljaju na samom ulazu u zgradu u kojoj je dođo, a ne tek u sali za vežbanje. Ovo važi za sve, bez obzira da li su u pitanju posetioci ili vežbači. Učenici obavezno pre i posle treninga čiste salu. Keikogi (dogi) ostaje u dođou, okačen na vešalicu da se vetri. Vežbač ga nosi sa sobom jedino radi pranja ili u slučaju dužeg odsustvovanja.

Za svaki trening postoji fiksirana satnica ali učenici mogu ući u salu u bilo koje vreme  tokom treninga. Ovo ne treba shvatiti kao „korzo“, već je u pitanju poštovanje japanskog „rastegljivog“ radnog vremena i student dolazi kad može. U nekim školama je potrebno obavestiti učitelja ako unapred znate da ne možete doći na trening. (Takođe, postoje posebni zatvoreni dođoi u koje se dolazi na preporuku i mora se redovno vežbati i po cenu života.) Dojo Jo BokenPravilo je da se tokom treninga sve vreme vežba sa istim partnerom. Novopridošli, ako je neparan, sedi na tatamiju dok ne dođe neki drugi zakasneli vežbač. Ukoliko se niko ne pojavi on će tako sedeti do kraja časa. Ovo nije kazna nego se radi o tome da onaj ko je zakasnio ne ometa one koji već rade. Izuzetak u promeni partnera je moguć, po neki put, ako dođe novi čovek. Na primer, da je prilično snažan ili interesantan po nečem drugom, pa instruktor dozvoli da jedan broj učenika proba i sa „strancem“ neku tehniku.

Posetiocu koji dođu samo da gledaju trening takođe sede na tatamiju ili na drvenom podu pored tatamija (ne postoje nikakve klupe). Ne pričaju međusobno i ne mogu stajati dok posmatraju šta se radi. Instruktori ne daju skoro nikakva usmena objašnjenja tehnike ili principa (izuzetak je u Šin šin toicu aikidou).

Od ukupno, obično, sat vremena treninga učenici efektivno rade skoro 50 minuta. Instruktor malo vremena posveti pojedinačnim ispravkama, a uglavnom se jedna tehnika vežba oko 15 do 20 minuta. Vežbači ne pričaju među sobom bez razloga, već samo ako postoji stvarna potreba da se nešto kaže. Učitelj prilazi samo onima koji rade nepravilno. Tada Hiroshi La Spezia Pokazuje tehnikuČesto puta se može čuti kako se ljudi hvale da im je instruktor posvetio više vremena ili im češće prilazio nego nekom drugom. To u stvari znači da su radili lošije od ostalih. U koncepciji treninga kod malo iskusnijih vežbača ne postoji ono što bi se moglo nazvati zagrevanjem. Svako pre časa radi neke vežbe, po sopstvenoj želji i znanju, a 5 minuta pre početka treninga svi sedaju u seiza položaj i čekaju majstora. Nakon ritualnog pozdrava odmah se počinje sa tehnikama. U svakom hombu dođou radi veći broj instruktora i svaki član sam odlučuje kod koga će dolaziti (ovo ne važi za početnike).

Iz knjige „Aikido“

Branko B. Blažičević

Keiko

kokyu

Aikido Keiko je japanski termin za Aikido trening.

Pod uticajem učitelja Hiroši Tade (9. Dan) u Aikido sali Dunav naročitu pažnju posvećujemo sledećim aspektima veštine:

Ki (Životna energija) Moguće ju je negovati, koncentrisati, usmeriti i sprovoditi.
Tanden (Centar) Uspostaviti i održavati ravnotežu i mir centra svog bića.
Kokyu (Disanje) Ciklično disanje i usklađivanje ritma udaha-izdaha i pokreta.
Hanmi (Stav) Kretanje i tehnika su ogledalo stava duha i uma, srca i iskrenog pozitivnog stava prema svetu.
Mushin (Nesputanost uma) Sposobnost pribiranja uma i nepomućene koncentracije duha.
Ukemi (Padovi) Primanje energije kretanja, sticanje sigurnosti i rasterećenosti od gubitka ravnoteže.
Ai (Uklapanje) Sinhronizacija, pravovremenost i usaglašenost brzine i sile sa kretanjem.
Taiso (Zagrevanje) Kombinacija pokreta opuštanja i disanja.
Jo / Boken (Štap / Mač) Vežbaju se samostalno i u parovima (kate).

Autor: Jelena Drvendžija

Oprema za vežbanje

Odeća za vežbanje

Na časove Aikidoa uvek dolazimo uredni i čisti. Uklonimo sav nakit, budući da se on može zakačiti na odeću drugih polaznika ili ogrebati i povrediti druge. Vodimo računa da su nam nokti na rukama i nogama uredni i podrezani. Odeća za vežbanje, ’keiko-gi’, uvek mora biti čista i cela na početku časa.

Aikido - vez na odeći za vežbanje U salu ulazimo u papučama ’Zori’, koje skidamo pred ulazak na tatami.

Ukoliko na čas dolazimo sa manjom ogrebotinom ili posekotinom, moramo ranu prekriti i zaštiti od infekcije pre početka vežbanja. Ukoliko se u toku časa ogrebemo, odmah prekidamo vežbanje, obaveštavamo instruktora i učinimo ranu bezbednom. Nakon toga uklanjamo bilo kakve tragove koji su nastali na tatamiju.

Pre početka časa zajedno sa drugim polaznicima pripremamo salu za vežbanje. Po okončanom času, zajedno sa drugim polaznicima čistimo ili slažemo tatami.

Alat: mač i štap

Kad u sali uzimamo alat u ruke (’bokken’, ’jo’, ’shinai’, ’tanto’…), prvo ga postavimo u vodoravan položaj ispruženih ruku, tako da leži na našim ispruženim dlanovima. Ukoliko alat koji smo uzeli ima ’oštricu’ (’boken’, ’tanto’), onda alat uzimamo tako da oštrica bude okrenuta prema nama, kao izraz dobronamernosti. Sa izuzetkom štapa (’jo’), koji nema dršku, sve ostale alate uzimamo tako da je drška sa naše leve strane. Lagano se naklonimo alatu sa kojim ćemo vežbati, podižući ga do visine očiju.

Kada razmenjujemo alat u toku časa (npr. kada menjamo uloge u tehnika oduzimanja noža), to činimo sa istom pažnjom prema alatu kao što je gore opisano, s izuzetkom situacije kada vraćamo ukeu drveni nož ’tanto’ nakon izvedene tehnike oduzimanja oružija. U tom slučaju samo spustimo tanto na par koraka od njega, tek koliko da budemo na sigurnom odstojanju od mogućeg trenutnog napada kada uke podigne tanto.Seiza

Dok sedimo na potkolenicama i petama u položaju seiza, alat držimo sa svoje desne strane. Alat koji ima ’oštricu’ polažemo pored sebe tako da je oštrica okrenuta prema nama, kao izraz dobronamernosti.

Alat se u salu donosi u zatvorenoj futroli i nikada se ne vadi van futrole kada nismo u sali ili kada nemamo čas Aikidoa u prirodi.

Autor: Aikido Dojo Dunav