Arhive oznaka: vezbe disanja

Aikido za početnike – osnovne informacije

Šta je Aikido?

Aikido nije sport i nema ničeg zajedničkog s tučom.nikyo

Cilj u sportu je izdejstvovati pobedu, a tuča se uči na ulici. Agresiji i samoljubivoj dominaciji nema mesta u Aikido sali.

Aikido je vrsta komunikacije koja stalno teži samokorekciji u usaglašavanju s trenutnom situacijom. To ne znači uvek biti brži ili jači od druge osobe… ili znati gde boli ako se udari. Kada se vežba na miroljubiv način, Aikido pokazuje put ka iskrenom usavršavanju i primenljiv je u svakom aspektu života i u svakoj prilici.

Aikido traži odgovore na pitanja: da li naše delovanje odgovara prirodi trenutka u kome smo se zatekli? Kakav stav i kakvo kretanje nas može dovesti do razrešenja situacije bez upotrebe sile? Koliko dobro ’’čitamo’’ ono što nam se u trenutku događa? Aikido nudi prostor za istraživanje načina da postignemo ravnotežu sa sobom i sa situacijom i da mirno delujemo u skladu sa momentom.

Kako izgleda jedan treningu u Aikido Dojo Dunavu?

Treninzi u našoj sali uvek počinju vežbama disanja i razgibavanjem i zagrevanjem. Ovim se pripremamo za drugi deo treninga u kome se uvežbavaju Aikido tehnike. Trening se uglavnom završava sa Kokju Ho. U svakom slučaju vrlo liči na Aikido Trening u Japanu.

Šta je potrebno od opreme za trening?

Od opreme, za početak, nije potrebno imati ništa specijalno. Dovoljno je poneti udobnu trenerku dugih rukava, donji deo trenerke i papuče (za hodanje od svlačionice do tatami-strunjača). Inače, Aikido se vežba u japanskoj odeći koja se zove Gi, a nosioci crnog pojasa nose preko i crne pantalone koje se zovu Hakama. Više informacija možeš potražiti na stranici Oprema za vežbanje.

Da li je moguće samo gledati jedan trening?

Naravno. Predlažem da svratiš i vidiš kako izgleda trening, ili još bolje da poneseš ugodnu trenerku i probaš da li ti Aikido pokreti odgovaraju, kakva filozofija leži iza tehnika i kako se osećaš u svemu tome, kako ti prija ili ne prija…  Ko zna, možda otkriješ da si u stvari rođen za – recimo, taj origami?!?

Sa koliko godina treba početi sa treninzima i da li moram da budem u dobroj fizičkoj kondiciji da bih trenirao Aikido?

Godine nisu nikakav ograničavajući faktor za početak vežbanja. Isto važi i za fizičku kondiciju. (U Aikidou kondicija je vrlo ‘specifična’ i nikako ne uključuje odrednice kao što su ‘sprint na 100m’ ili ‘skok u dalj’. :)) U stvari, ma kako paradoksalno zvučalo, pravilo je da zreliji vežbači brže napreduju. Ranija iskustva u sportovima i veštinama, takođe su nebitna, iako bi bilo sjajno da znaš, recimo, origami. (Šalim se!) OK, da budemo pošteni do kraja, potrebno je i dosta entuzijazma i dobre volje.

Da li postoje neka posebna pravila ponašanja u Aikido Dojo Dunavu?

Da. Aikido je japanska borilačka veština i u našoj sali poštuju se pravila kao i u svakom japanskom dođou. Svaki trening otpočinje i završava se naklonom koji se u japanskoj tradiciji bitno razlikuje od mesta koje klanjanje ima u evropskoj kulturnoj baštini.. Članak Ponašanje na tatamiju sadrži glavne odrednice etikecije u jednoj Aikido sali.

Koliko puta nedeljno moram da treniram?

Broj treninga u nedelji je vrlo individualna stvar: u suštini, rekla bih da zavisi od tvog apetita za vežbanjem. Naše želje i naše mogućnosti se ponekad uklješte pod pravim uglom i to ume da nam napravi unutrašnji kratak spoj. Kada počnemo da vežbamo prvo se suočavamo sa promenom ritma života, doslovce ‘pravljenjem’ mesta za Aikido u svom danu/nedelji, pa onda sa navikavanjem na taj ritam, pa potrebom da strpljivo pravimo male korake u tehnici, pa tako redom. To deluje banalno, ali u praksi, iz dana u dan, život nameće svoje zahteve i uopšte nije tako lako izaći na kraj sa svim raznoraznim zahtevima i pritiscima – unutrašnjim i spoljašnjim. Vežbati tri puta nedeljno je sjajno, ali se teško postiže, a vežbati jednom je bolje nego napustiti svoju želju da se bavimo sobom na način koji nas privlači…

Da li postoji verovatnoća da se na treningu povredim?

Od kad vežbam Aikido nikad se niko nije povredio na treningu. Naravno, verovatnoća postoji, ali isto tako možeš se povrediti i na ulici i kod kuće… Na treningu smo valjda svi svesni da se ipak bavimo borilačkom veštinom i svi su dodatno oprezni da slučajno nekoga ne povrede. Aikido nas i podučava kako da se, bez povreda, izvučemo iz nezgodnih situacija.

Smirenost i samopouzdanje

Zbog čega se izgubimo pred javni nastup? Zašto nam se ruke tresu i glas nam postaje neprepoznatljiv? Da li se smirenost može uvežbati? 

“Događa se čoveku da mora govoriti pred velikom publikom. On napiše govor kod kuće, uvežba ga i zakazanog dana izađe na govornicu. Oči slušalaca počinju mu ličiti na uperene strele. U tom trenutku krv mu navire u lice, srce lupa i on ne vidi ništa više osim tamnih senki. Boreći se uspeva reći: „Ja, ja …“, i zatim završava: „… ne znam.“. Slušaoci počnu da se smeju.

S vremena na vreme svi mi srećemo ljude koji pocrvene, ne mogu izustiti ni reč pred drugima niti ih pogledati u lice. Zbunjeni su i smotani. Kada pokušaju da se saberu, još više se zbune.

Prvo da objasnim zbog čega ljudi ne mogu postići smirenost

Ljudska biće prirodno imaju smirenost. Međutim, usled velikog vezivanja za racionalnu stranu, pogotovo za nerazrešene nedoumice, zbog oklevanja da se izabere jedna od više sukobljenih kaimanu facemogućnosti postupanja, pažnja večine ljudi se usresređuje na glavu i njen sadržaj, misli počinju da se obrću sve brže i brže, sposobnost rasuđivanja pada, um vri, žeđ za kontrolom raste, ramena se dižu, celo telo postaje napeto, dah se skraćuje, srce ubrzano kuca i težište tela, koje je prirodno usmereno prema dole, „diže se“. Ki postaje slab, um zgrčen, javlja se i opšte uverenje da je čovekovo prirodno stanje uznemirenost, a da je svako ko uspe bpostići smirenost nešto više od čoveka.

Međutim, ako hoćete postići smirenost, najpre morate verovati, dakle odlučiti se za shvatanje da je čovekovo osnovno stanje upravo smirenost, kao što je osnovna činjenica da je težište tela ispod.

Telo će se staložiti, a um postići smirenost

Ako ne možete biti opušteni, redovno primenjujte Ki meditaciju. Dok beskrajno utišavate talase svesti, zapravo postižete smirenost. Samom Ki meditacijom ulazite u stanje smirenost. Kada ova staloženost dopre i potone u nesveno, primetićete da ostajete mirni čak i u opasnim situacijama.conrast unexpected

Sad ću vam objasniti kako da proverite da li ste postigli smirenost. Ovo može biti posebno korisno kad vam neposredno predstoji provera vaših sposobnosti.

Stanite uspravno, noge razmaknite za širinu ramena. Ruke razmaknite sa strane sa šakama blago savijenim u zglobovima i okrenutim prema telu. Zamahnite sada rukama tako da se susretnu u sredini, ispred vaših očiju. Ovo uradite dok izbrojite do 5. Neka vas vaš partner, u trenutku kad su vam šake u visini očiju, mekano zaustavi jednom rukom i neka ih gurne. Ako vas uspe gurnuti nazad, to znači da vam se težište ruku podiglo zajedno sa rukama, a takođe i tanden, što uzrokuje nestabilnost.

U drugoj vežbi neka vas vaš partner uhvati (dok ste u istom početnom položaju kao malopre) desnom rukom za prste vaše desne ruke i neka vam pomogne da na opušten način ponovo spojite šake u visini očiju. Kad kaže „Stop“, neka mekano oslobodi vašu ruku. Ako vam se prsti i za malo pomaknu, vaš partner moći će da vas gurne. U suprotnom, neće moći da vas pomeri, čak i ako koristi obe ruke, pa čak i ako stojite na jednoj nozi.

Telo je odraz uma

Ako je um potpuno miran, tada je mirno i telo. Um se ne može videti, ali se može odrediti njegovo stanje posmatranjem tela. Kad na reč „Stop“ zaustavite ruke i prsti vam ostanu potpuno mirni, to dokazuje da vam je um miran.Vežbe disanja

Pre nego što izađete na proveru sposobnosti (na pozornicu ispit i sl), sami probajte ovu vežbu i proverite zaustavljaju li vam se ruke meko i ostaju li mirne ispred očiju. Ako je to tako, onda vam je i um postigao smirenost. Izađite u ovom stanju, sa samopouzdanjem, na ispit. Lica prisutnih će vam biti vrlo jasna. Ako ih ima hiljadu, ne trebate gledati u sve. Izaberite jednu osobu u pravcu u kome gledate i obratite se njoj. Kad vam se oči pomere, obratite se drugoj osobi. Potpuno je nebitno obraćate li se jednoj ili hiljadam osoba. To je smirenost, bez straha.

Morate, međutim, raditi ovu vežbu često. Ako je uradite prvi put, ili samo u odlučnim trenutcima, nećete moći zaustaviti mekano šake. Morate vežbati svakodnevno kako biste bili sposobni da zadržite prste u potpuno nepomičnom položaju. Na osnovu svakodnevnog vežbanja bićete to u stanju da uradite i onda kad je potrebno. A kako ćete smiriti prste šake ako drhte? Uradite već opisanu vešbu. Tresite ih najbrže što možete 10 do 20 sekundi, pa kada prestanete, ostanite za trenutak tako. Zatim ponovite vežbu stavljanjem šaka ispred lica. Prsti će biti mirni. Ako brzo tresete ruke, prirodno ćete se smiriti. Ovo je drugi od četiri osnovna načela ujedinjenja uma i tela, a kao što sam ranije rekao, kad je jedan princip prisutan, zastupljena su i ostala tri. Ako ovo vežbate svakodnevno, uskoro ćete moći da budete spokojni i bez vežbi, jer je spokoj prirodno, osnovno stanje ljudskog bića.Smirenost i samopouzdanje

Međutim, najvažnije je da svake večeri vežbate Ki meditaciju. Ako vam je tanden kako list papira pričvršćen lepkom, u presudnom trenutku on će ispasti. Ali, ako vam je tanden, kao rupa izbušena bušilicom, tada će biti postojan. Beskonačno sabiranje tandena za polovinu slično je upotrebi najjače bušilice. Pribranost vas osposobljava da budete smireni u teškim i uznemirujućim okolnostima. Važno je da verujete da posedujete moć razvijanja.

Podsvest

Da biste postigli smirenost, važno je izmeniti i podsvesnu stranu. Budući da je vaše, vama svojstveno ponašanje u teškim situacijama navika, a to znači da je usađeno i u podsvest, kad god se nađete u takvoj situaciji, podsvest će prouzrokovati isti, nepovoljan način ponašanja, uznemirenost i rastresenost. Svesni deo je izgrađen od sadržaja nesvesnog. Zato ne možemo svesnim nalogom, samo mišlju, sprečiti uzbuđenje. To je kao da hoćete smiriti uzburkanu vodu rukom. Redovna Ki meditacija i zazen stvaraju novu, pozitivnu naviku koja prodire i u nesvesno i zaokuplja ga menjajući sadržaj, dakle postepeno smenjuje loše navike.

Međutim, još jedna vežba može ubrzati tok promene. Svesni ste u budnom stanju, dok je nesvesno sakriveno u dubinama sve do kritičnog trenutka. Nesvesno, s druge strane, vlada dok spavate, tačnije dok sanjate, a svesno se povlači.Pokušajte ovom vežbom izvući korist iz trenutka kad se ova dva stanja mešaju. Poruka koju svesno oblikujete baš pre nego što ćete zaspati, tone u nesvesno. Kada, na primer, čovek koji inače ustaje kasnije ujutru, želi da se probudi rano, u tri sata, da bi otišao na pecanje ili krenuo na put, on se diže tačno na vreme bez pomoći budilnika. Napomena da je potrebno probuditi se u određeno vreme ostaje u njegovoj podsvesti itera ga da se probudi u tačno vreme. Koristite istu taktiku. Stojeći ispred ogledala pre nego što legnete u krevet, recite na primer: „Ti se ne uzbuđuješ kad govoriš pred ljudima.“ NakamuraTempu TempukaiOvo sam naučio od Tempu Nakamure kad sam bio mlad. Kad se obraćate sopstvenom liku u ogledalu, nalog postaje snažan. Nemojte nikada govoriti: „Ja se ne…“. To slabi nalog, jer vam u ogledalu izgleda kao da ga neko drugi izgovara; obrnuto, kad vi govorite liku, tad se čini kao da se lik obraća vama. Kad ste usadili nalog, ne radite više ništa i odite pravo na spavanje. Bilo kakva dodatna delatnost oslabiće delovanje poruke. Nikada nemojte izgovarati više od jedne poruke za jednu noć. Potreban vam je samo minut. Bez obzira koliko ste zaposleni trebali biste za

Šta je Ki-No-Renma

Doslovno prevedena, reč ‘Ki-No-Renma’ znači „iskovati sopstvenu životnu energiju“.

Termin „renma“ u Japanu se koristi za opisivanje umetnosti kovanja mača, kroz dugotrajno i istrajno nanošenje i preklapanje slojeva čelika. Sa druge strane, reč „Ki“ (sanskrit: prana), ili ‘Chi’ na kineskom, označava vitalnu energiju koja održava metabolizam, kao i mentalno, emocionalno i duhovno delovanje ljudskog bića.

Ki nije jednostavna energija, nimalo ne liči na recimo, električnu struju. Ki je suptilna sila obdarena inteligencijom, ljubavlju i željama. U ljudskom telu Ki protiče kroz nervni sistem i posebnim kanalima koji se zovu meridijani. Tokom prakse ‘Kinorenme’ pokušavamo da stupio u kontakt, apsorbujemo, prilagodimo i usmerimo ovu silu u nama koja je i lična i univerzalna.

Kinorenma je skup metoda koji se odnose na primenu unutrašnjih tehnika disanja, koncentracije i meditacije na vežbanje tehnike Aikida. Ove tehnike je učitelj Hiroši Tada primio od svog učitelja Nakamura Tempua, a on ih je pak proučio sa učiteljem Radža Yoge, Kalipe. Bez upoznavanja i primene Kinorenme, Aikido tehnike ostaju bez supstance i dubine, kao prazna školjka spoljnih oblika.

Kinorenma je dragocena praksa i za one koji nisu privučeni dinamikom Aikidoa kao meditacije u pokretu. Ona pruža iskustveni i filozofski osnov za povećanje sopsteve unutrašnje energije i duhovni rast.

Tehnike Ki-No-Renme:

  • Tehnike disanja i povećavanja energije (Kokyu);
  • Tehnike koncentracije (Dharana);
  • Otvaranje centara (Tanden);
  • Kontrola 5 čula (Pratiahara);
  • Meditacija (An-đo-daza).

Ciljevi Ki-No-Renme:

  • Povećavanje unutrašnje životne energije;
  • Poboljšanje koncentracije;
  • Opuštanje tenzije tela;
  • Podizanje otpornosti na stres
  • Obezbeđivanje solidne osnove na koju se nadovezuju tehnike Aikidoa.

Autor: Jelena Drvendžija

Vežbe disanja

Razmislite o sebi.  Poručuje li vam telo bolom, umorom, ukočenošću, groznicom, ili otežanim disanjem da želi više pažnje od vas, da mu je potrebna nova energija, odmor od obaveza, mir u kome će moći da vam se obrati i od vas dobije odgovor?! Vežbe disanja su jedan način da pomognemo svom telu i čine osnovu Kinorenme.Vežbe disanja doprinose osećaju mirnoće

Kontrola disanja

Ceo život provedemo dišući, pa ipak, većina taj proces, najvažniji za sva živa bića, ostavlja neistraženim i u domenu nesvesnog. Čovek je jedini u stanju da svesno kontroliše disanje, zaustavlja ga, ubrzava ili usporava.

Potreba da udahnemo je bez premca najvaća naša potreba i prirodni refleks. Zato je od ključne važnosti da vežbom udah pretvorimo u kontrolisani proces kojim osim pluća vazduhom ispunjavamo i stomak, stvarajući osećaj punoće, stabilnosti i snage.

Pravilno disanje

Nakon snažnog, dubokog udaha, vazduh spuštamo u stomak, telo se opušta, ali ne do stanja mlitavosti, već do postizanja osećaja stabilnositi koji karakterišu smirenost i mekoća. Vežbe disanja doprinose razvijanju stabilnosti i ranotežeOva faza u porcesu disanja trebalo bi da se odlikuje našom najvećom unutrašnjom aktivnošću, jer se sveukupna svrha disanja – prikupljanje energije u telu, dešava upravo tada. Sva su čula usmerena ka unutra, da bi se svaki deo tela osetio, sagledao  iz neposredne blizine, iznutra. Stanje anđodaze, potpunog  spoljašnjeg i unutrašnjeg mira, presudno boji ovaj trenutak u vežbi. Zapravo, ovo stanje nam je neophodno.

Izdah je povezan sa iskorišćenjem prikupljene i suspregnute energije. Sve aktivnosti velikog intenziteta, preporučuje se da se obavljaju pri izdahu (podizanje tereta, manevri koji zahtevaju veliku brzinu i snagu, skokovi…). Tada je naša energija, kako fizički tako i duhovno usmerena ka spolja.

Značaj uspostavljanja kontrole nad izdahom, ogleda se u mogućnosti da ga produžimo u skladu sa potrebom radnje koju vršimo, ili skratimo tako da postane energetsko koplje usmereno ka odabranom cilju – na Istoku poznato kao
Kiai’.

Hara

Centar naše fizičke moći nalazi se u hari (donjem stomaku) te je zato jedan od osnovnih vežbi u Kinorenmi upravo vežba disanja koja povećava kapacitete naše hare. Učitelj Tada to voli da objasni kao „punjenje baterije“.

Vežbe disanja i spremni smo za pokretStanite malo raširenih nogu, blago povijenih kolena i prave kičme. Dlanove stavite na stomak, odmah ispod pupka. Zatvorite oči i posmatrajte sebe. Pokušajte da zamislite kako vazduh putuje kroz vaše telo. Udahnite, spustite vazduh u stomak, zadržite ga dve sekunde i onda polako izdah. Posmatrajte iznutra kako se tokom izdaha energija iz vaše hare širi na dole prema stopalima i na gore prema vrhu glave. Izdah treba da traje dosta duže od udaha. Kad izbacite sav vazduh, napravite malu pauzu, dve sekunde, pa tek onda ponovite čitav ciklus. Već posle nekoliko udaha osetićete kako se prostor ispod vaših dlanova greje.

Ova vežba disanja se može raditi svakodnevno onoliko koliko vam prija, a najlepše je raditi je uveče pred spavanje.

Autor: Aikido Dojo Dunav

Konflikt ili izdahni duboko

U nekoj boji, u nekom obliku, u nekoj dimenziji, sa konfliktima se susrećemo iz dana u dan. Neki od njih nas tresnu po čelu, neki nas ustalasaju, a neki prorežu testerom krug oko naših stopala, gotovo kao u crtanom filmu. Dobro raspoloženje nam se rastoči i na njegovom mestu se razmnože negativne ideje. Dan postane gorak i tmuran. Lepi trenutci nam se čine tek daleke uspomene. Pred nama pustinja i kaktusi. Kako ponovo napuniti oči zelenilom? Sve se ovo svakodnevno dešava oko nas i, naravno, dešavaće se i dalje. Da li je uopšte moguće živeti bez grubog brušenja, bez sukoba i sudaranja sa drugima, sa obavezama i životnim zahtevima i nehotičnim okolnostima? Priče iz starina i iskazi Učitelja Uješibe o duhovnom cilju Aikidoa nude nam par saveta koji mogu biti od pomoći. Namršteni čuvari hramova

Prvo, moramo prihvatiti činjenicu da je konflikt deo svakodnevnog života. Nije moguće proći kroz život zauvek izbegavajući svaki zamisliv i nezamisliv konflikt u ma kom obliku ili intenzitatu. Jednostavno, način na koji težimo da usmeravamo svoj život i način na koji se držimo svojih ustaljenih stavova i navika, način na koji se suprotstavljamo promenama čini koflikt sastavnim delom života. Može nas zateći bilo gde i bilo kada.

Drugo, konflikt obično nema jasan početak i jasan kraj. Razgledajući malo neku skorašnju situaciju, teško nam je da pokažemo prstom na tačku u kojoj je počeo, a još manje da kažemo sa pouzdanjem: ’a onda je među nama sukoba zauvek nestalo’.

Treće, moramo prestati da gledamo na konflikt kao na sukob u kome ili pobedimo ili izgubimo. Neminovno ćemo izgubiti. Damo li sve od sebe, opet možemo doživeti poraz. Ukoliko ustuknemo i povučemo se, to može delovati kao mudar i celishodan potez. No, konflikta ima na sve strane, i ne možemo se večito povlačiti iz svakog sukoba u kome se nađemo.

Za početak, dopusti da konflikt postoji

Kada nam nije do sukoba, kada ne vidimo sebi mesto u nekoj situaciji, a ne možemo da se povučemo, Aikido može da nam ponudi način da se ne borimo i da ne bežimo. Aikido kaže: ’Nemoj se tući. Nemoj ni bežati. Umesto toga, ’dozvoli’. Prosto, za početak dozvoli da situacija postoji takva kakva je. Prođi kroz nju. Isprati je. Ne oslanjaj se ni na snagu, ni na pamet, ni na brzinu. Osloni se na svoju intuiciju.’

Aikido nudi put koji nije ni defanzivan, ni agresivan. Prosto je slobodan.

Dopuštanje situaciji da postoji, dopuštanje sebi da sagledamo situaciju bez ostrašćenosti, dopuštanje sebi da ostanemo otvoreni za svoju intuiciju koja teži da razreši zaplet, sve to traži pažnju i prisebnost koji nikome nisu bogom dani.

Dopuštanje zahteva vežbu

U situaciji sukoba ne vredi anticipirati, jer je sva prilika da ćemo u procesu ’predviđanja’ učitati u situcaiju štošta čega u startu nije bilo. Povrh toga, anticipiranjem šaljemo signale koji kod drugog provociraju otpor i pojačavaju suprotstavljanje. Ovo, zauzvrat, nas izaziva na protivodgovor. I eto recepta za tuču, bilo da sevaju pesnice ili reči ili otkos netrpeljivog pogleda…

Ne vredi se oslanjati ni na pamćenje. To nas samo vraća na rutine koje smo naučili ranije. Razmišljanje će nas sprečiti da procenjujemo trenutnu situaciju. Sprečiće nas da posegnemo za maštovitim ’štapom i kanapom’ i inovativno rešavamo situaciju uz iskričavo prisustvo duha, baš kao što se sećamo da je onaj starac iz priče učinio u vozu ili kao što je Učitelj Jamada razrešio situaciju u baru.

Kako, dakle, činiti?

Lako je reći: Samo polako! Bitno je zadržati duhovni mir! Ne učitavaj u sukob svoje strahove! Ne paniči! Ne dozvoli sebi da planeš! Ne budi lak kao pero, budi lagan kao ptica koja zna kuda leti.’ Da, to zbilja nije teško reći. No, ukoliko nismo prirodno staloženi i trezveni, ako nam je prirođen oštriji temperament, teško će nam biti i da zamislimo mogućnost da ovako razrešavamo konflikte, a nekmoli da to sprovedemo u delo. I šta onda? Rešenje konflikta nije u stezanju pesnice...

Jedan od jednostavnijih načina je da prosto izdahnemo vazduh iz pluća. Sav vazduh, lagano. A onda da pratimo kako taj naš izdah obuhvata situaciju i širi se obuhvatajući i nas same. Na ovaj način skrećemo fokusnu tačku sa druge strane u konfliktu na nas same. Uskraćujemo sebi mentalnu fiksaciju na protivnika, da. Prekidamo nit rastuće emotivne napetosti. To je već dobar početak. Takođe, ovaj potez zbunjuje našeg ’sagovornika’, a nas oslobađa ubojite snage njegove opaske ili žaoke njegove nezaslužene kritike ili nepravedne optužbe i deluje da trenutno umanji vrednost njegove osude koju nam je prećutno ili direktno uputio u srce. Lagani, duboki izdah čini da se ne osećamo odbačenim, jer smo mi ti koji se odvajaju od situacije sukoba, pravimo sebi prostor da bolje sagledamo iskrenutu prizmu našeg sagovornika, da vidimo šta ga tera u pokušaj konfrontacije. Laganim izdahom dajemo sebi vremena i prostora da sagledamo i drugu stranu situacije.

Niko od nas ne može izbeći osećaj tuge i bola, ali možemo ponešto da učinimo da umanjimo njihovu snagu i dejstvo. Dug, lagan izdah čini čudo. Omogućava nam da se prikupimo. Da se blago mobilišemo za pribrano delovanje.

Aikido

U vežbanju Aikido tehnike, što više vežbamo, duboko disanje postaje sve lakše, sve prirodnije. Svako razmišljanje o disanju uključuje naš um, a s njim i naša sećanja i zahteve i namere i sav naš… ego. Što više se krećemo u tehnici, disanje lakše teče samo od sebe, nalazi svoj put. Lakše zaboravimo na to da treba da dišemo ’pravilno’. Manje moramo da ’pazimo’ na disanje. Uklapanje

’Disanje’ je teško vežbati sam. Zato iskusniji Aikido instruktori jednostavno počnu da nas bacaju. Pad za padom, prestajemo da budemo u stanju da uradimo bilo šta drugo osim da uđemo u tehniku, ispratimo je i  ’primamo’ pad. Kretanje se samo po sebi postara za sve. Što umorniji postajemo, teže nam je da ’kontrolišemo’ disanje ili da ’zadržavamo dah’. Dišemo zato što, naprosto, moramo! Dišemo jer nemamo nikakvog izbora. Kretanje je odveć intenzivno i odveć brzo, odveć naglo se smenjuju trenutci napada i trenutci gubitka svake ravnoteže, kontakt sa tlom svakim korakom postaje sve neizvesniji, …udahni dok još možeš i pažljivo troši svoj dah… Svima nam se ovo događalo, i naravno događaće se i dalje. Ali jedino u Aikido sali znamo da ovo možemo da vežbamo bez straha.

Ples

Lagan, dug izdah nalikuje na ples sa životom uz dobru muziku. ’’Uz lagan izdah.. samo prati i razgledaj’, rekao mi je jedan prijatelj koji je vrlo vičan plesu. ’’Približiš se životu kao da plešeš sa svakim trenutkom u kome se nađeš. Ako se nađeš u situaciji sukoba, dozvoli sebi da pratiš svoj izdah sve do srži te situacije. Ne fokusiraj se na problemKreći se vrlo blizu, prati i razgledaj svojim opipavajućim dahom. Ne ulazi u protivnikov prostor, gledaj dobro da ga ne gaziš po prstima. Dozvoli da tvoj izdah bude lagan i kontinuiran i ni za trenutak se ne opterećuj mišlju o tome kada treba da udahneš. Udah će doći sam. Pleši toliko blizu da postane nemoguće razlikovati da li vodiš ili pratiš. Ne pokušavaj da se istakneš, ne pokušavaj da po svojoj volji promeniš ili razrešiš situaciju. Konflikt tako postaje prostor najdublje meditacije…“ Možda treba da pomenem da momak brilijantno pleše? Zadovoljstvo je samo gledati ga dok se kreće u paru…

Konflikt može da razruši sve ono što nam je vredno, to svi znamo. Može da uništi i naš život. Kako sprečiti i zaobići zlokobne i opasne aspekte konflikta? Kako da sprečimo konflikt da dovede u pitanje ispunjenje naših nastojanja i želja? Konflikt je stecište stresa i igralište zbunjenosti i straha. To je aksijom. Uslovi u kojima se odvija konflikt naizgled su upravo oprečni meditaciji. Uz sabran, lagan, dug izdah, pak, i crno srce konflikta pretvara se u tunel kojim je moguće proći. Čak i konflikt je moguće koristiti da se sagledava i podstiče naša prisebnost na delu. U tehnici. U kretanju.

Niko nije rekao da je lako. Ali, šta je alternativa?! (Osmeh included!)

Autor: Jelena Drvendžija

Uvod u Aikido

U početku se Aikido razvio kao veština borenja. Kao takav, zahtevao je poznavanje određenih formi kretanja kojima bi se neutralisao napad protivnika. Vremenom su ove forme manje ili više evoluirale i razdvojile one koji ih podučavaju u različite škole. Međutim, ono što se nikada ne menja kada govorimo o majstorstvu u nekoj borilačkoj veštini je:

 Nije li tako i u životu?

Veliki učitelji Aikidoa, čiji se prikazi veštine mogu videti na filmovima ili uživo, u svojim pokretima deluju fascinantno, zar ne?!  Kako dosegnuti do toga?

Samo uvežbavanje tehničkih formi kretanja može da traje nekoliko godina.  Za ostale elemente  potrebno je znatno više vremena, i to pod uslovom da im se poklanja puna pažnja. Mnogo češće se dešava da onaj ko vežba godinama nije siguran kuda da ide i ostane zarobljen tehničkom formom. Drugim rečima, ostaje lišen osnovne ideje Aikidoa – harmonije na nivou fizičkog i duhovnog.

Majstor Hiroshi Tada, učenik Moriheja Uješibe, jedini je koji već skoro četrdeset godina, na svojim seminarima i časovima pokazuje put kojim se prosta tehnička formu podiže na nivo veštine. Kroz raznovrsni sistem vežbi disanja, koncentracije, razvijanja osetljivosti svih čula, upoznavanja sopstvenog tela i njegovog prirodnog ritma i mogućnosti, tehničke forme dobijaju umetnički nivo i efikasnost.

Kontakt partnera u Budou sličan je onome koji postoji u plesu, s tom razlikom što se  primenjuju principi pitanja i odgovora,  neprekidnog napada i odbrane i odsustva ritma muzike.

U Aikidou ritam dolazi iznutra, vezan je za disanje i energiju koja se razmenjuje, dajući pravo značenje definiciji „koristi se snaga napadača“.

Ova vrsta vežbi zahteva izvesnu zrelost vežbača, ali ne zahteva prethodno poznavanje borilačkih veština ili prethodno izgrađenu fizičku kondiciju.

Najveći kvalitet koji neka aktivnost može imati u današnjem dobu je da zadovolji potrebe za psihofizičkom relaksacijom i usavršavanjem, svakoga ko to poželi, bez obzira na pol i uzrast, a da to traje celog života. Nije čudo što se danas čuje kako je Aikido iz sistema borenja evoluirao u filozofski stav prema životu i okruženju.

Budo u današnjem vremenu pomaže da naučimo kako da organizujemo svoju energiju i svoj život, kako da vladamo sobom.  Vežbanjem osoba stiče senzibilnost i sigurnost u sebe i svoje osećaje, pa tako umesto da bude zatečena – biva pripremljena za sve što joj život donosi.  Budo danas predstavlja način da se izborimo sa vremenom i svetom koji nas okružuje.

Upoznajući Aikido upoznajemo se sa načinom života čiji je osnovni moto harmonija sa sobom i drugima. Aikido je predivno prilagodljiv mogućnostima svakog pojedinca. Zato ga bez straha od neuspeha ili povreda treba probati. Bogatstvo i siromaštvo našeg života zapravo zavise od nas samih.

Autor: Jelena Drvendžija